Podiljeni paketići u škulamaBNSPodiljeni paketići u škulamaPonediljak, 05.12.2016. 12:55 I ove godine za Mikulaša, svi učenici izbornog predmeta Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture od Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine dobili su prigodan paketić. Pored nezaobilaznog slatkog dila, tu je i nova bojanka – „Stari predmeti“, u izdanju Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, od autorke Mirjane Savanov. Bojanka će đacima omogućit lakše i brže učenje bunjevački riči, kroz igru i bojadisanje.
Dica u OŠ "Matko Vuković"
Dica u OŠ "Sveti Sava" viši razredi
Otvorena „Čitaonica bunjevačke zajednice”Otvorena „Čitaonica bunjevačke zajednice”Srida, 30.11.2016. 11:20 U okviru „Libreria kluba”, pod okriljem Udruženja građana „Regional”, u utorak, 29. novembra, svečano je otvorena „Čitaonica bunjevačke zajednice”. Projekat je podržan i od strane Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, a realizuje se u saradnji sa Udruženjem građana „Bunjevački omladinski centar”.
– U UG „Bunjevački omladinski centar” imali smo čast da dobijemo poziv da budemo deo ovog divnog projekta u prostoru koji je naminjen za promovisanje nacionalni manjina. Mi smo prvi počeli da realizujemo naše planove, biće tu još nekoliko nacionalni manjina, a predstavljamo se našim izdanjima, knjigama, novinama, časopisima, ali i elektronskim izdanjima. Značajno je da imamo priliku da se u ovom prostoru pridstavimo kao ostale manjine, a pozivamo sve, ne samo Bunjevce, nego i sve druge koje interesuju istorija, književnost i kultura, da svrate, informišu se, uz kafu i čaj – istako je Boris Bajić, pridsidnik UG „BOC”. Bajić se tom prilikom i zafalio svima koji su dali svoja izdanja, Novinsko-izdavačkoj ustanovi „Bunjevački informativni centar”, „Bunjevačkom media centru”, Kulturno-umitničkim društvima „Bunjevka” i „Aleksandrovo”, Bunjevačkom kulturnom centru „Bajmok”, Kati Kuntić... Svečano otvaranje „Čitaonice bunjevačke zajednice” bilo je obogaćeno večeri posvećenoj književnici Mari Đorđević Malagurski. – Obilužavamo 45 godina od smrti poznate bunjevačke književnice, koja je dala izuzetan doprinos u promociji Bunjevaca i čuvanju bunjevačkog jezika. Tako je Stela Bukvić čitala odlomke iz njene najpoznatije, ali i nagrađivane zbirke pripovedaka „Vita Đanina i druge pripovetke iz bunjevačkog života”. Takođe, BKC „Bajmok” nam je ustupio dokumentarni film „Vezak vezla Mara”, upravo posvićen našoj poznatoj književnici – istakla je Tamara Babić, koordinator „Čitaonice bunjevačke zajednice”, te najavila naredno okupljanje za 13. decembar, kada će biti održana promocija knjige Marije Bošnjak „Čežnja”. Dragan Rokvić, organizator projekta isprid UG „Regional”, istako je da je cilj Udruženja da se pokaže nešto što je jedinstveno za Suboticu, suživot mnoštva nacionalni zajednica na jednom mistu. – Želimo da afirmišemo specifične posebnosti kulture i identiteta koje male nacionalne zajednice imaju. Bunjevačka zajednica je među prvima pokazala interesovanje, a slede nove čitaonice drugih zajednica. Cilj nam je da čitamo knjige, negujemo poeziju, sve forme izražavanja i ispoljavanja kulture, osobenosti koje nacionalne zajednice neguju, a nadamo se da se nalazimo na početku jednog zanimljivog puta. Radićemo kroz radionice, tribine, promocije, okrugle stolove, a najvažnija radionica biće radionica duha. Pokušaćemo da pokažemo kakvi su kapaciteti Subotice kao multietničke i multikulturne sredine, da u jednom prostoru pokažemo da možemo da sarađujemo, a da prožimanje kulture mora biti čarobno i zanimljivo – dodo je Rokvić. N.S.
VIDEO PRILOG BMC
FOTO ALBUM Foto: BIC (Nikola Stantić)
Bunjevci obilužili nacionalni praznik – Dan Velike narodne skupštineBunjevci obilužili nacionalni praznik – Dan
|
– Obeležavanje nacionalnog praznika Bunjevaca je prilika da se na trenutak osvrnemo na događaje iz burne jeseni 1918. godine i na vreme kada su rodoljubive težnje jugoslovenskih naroda koji žive pod ovim našom podnebljem počele da se ostvaruju – istako je Laban i osvrnio se na Bunjevce:
– U istoriji današnje Vojvodine nema značajnijeg događaja od Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i svih drugih koji su Banat, Bačku, dan ranije i Srem, prisajedinili Kraljevini Srbiji. Tog velikog dana istorija ovih prostora dobila je novi tok, bila je to istorijski dalekosežna odluka zahvaljujući kojoj smo svi danas ovde, ujedinjeni onako kako su to pre tačno 98 godina zamislili naši preci. Dva ponosna naroda, Srbi i Bunjevci, dve grandiozne ličnosti Jaša Tomić i Blaško Rajić, dva grada Subotica i Novi Sad, odlučujuće su obeležili tu veliku istorijsku prekretnicu. Slobodarski duh Srba i Bunjevaca odigrao je ključnu ulogu u poslednjoj godini Prvog svetskog rata – kazo je Mirović i naglasio:
– Siguran sam da ovaj dan, jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca, zaslužuje, kao što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić najavio, da bude i državni praznik u ceoj Srbiji. Dan Velike narodne skupštine sigurno jeste dan u kome je doneta jedna od najvažnijih odluka u istoriji srpskog naroda. Moramo i danas, skoro 100 godina kasnije, da se divimo vizionarstvu, odlučnosti, ali i jedinstvu delegata Velike narodne skupštine. I sa ove distance moramo da naglasimo koliko je to bilo vizionarski i kako je to ostavilo posledice na nas koji živimo danas u Vojvodini i Srbiji.
– Ponosni smo na ono što su naši preci učinili, Srbi i Bunjevci zajedno. Ono što su oni učinili omogućilo je nama da živimo u miru i slobodi, da budemo ponosni. Uverena sam da smo dostojni naših predaka i da ćemo sa teškim radom i naporom uspeti da iznesemo sve ono što su nam ostavili u nasleđe.
– Ne postoje ni vikovi, koje su ostavili iza sebe, ne postoji ni jezik ni kultura, ni kosti rasute po bojištima, sve više ne postoji. I tako dugo, da smo se i mi pokadkad pitali jesmol kadgod i postojali. Jesmo, kaže naziv Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostali Slovena. Jesmo, bili smo tamo, divanili našom milom ikavicom, letile su riči ko oslobođene tice, ostavili smo trag, dali sebe, jedino što smo i imali. I ko što uvik biva, s upornima i pravednima, pomako se i naš točak sriće, stali smo rame nuz rame ostali nacionalni manjina i borimo se za svoja prava, da ji dostignemo i nadoknadimo propušteno.
