│ Srida, 03. jun 2026. godine │

U nešto izminjenim okolnostima u odnosu na ono što je planirano, u gostioni „Gurinović“ u sridu, 3. juna održana je radionica tradicionalnog pletenja vinaca na Svetog Ivana Cvitnjaka. Ovom dvočasu prisustvovali su đaci niži razreda OŠ „Đuro Salaj“ koji pohađaje izborni predmet Bunjevački jezik s elementima nacionalne kulture. 

Radionicu je vodila njeva učiteljica i pridavač bunjevačkog Jelena Vukčević. Podršku i saradnju u realizaciji ovog edukativnog sadržaja za dicu imala je u UG „Bunjevačka kasina“ a pridstavljale su ga svojim prisustvom Tamara Babić i Marija Bošnjak.

Dica su bila podiljena u manje grupe, tako je po par đaka zaredom čekalo da im Marija Bošnjak izdivani štogod o tradiciji pletenja vinaca, al i da im da praktične savite kako isplest vinac koji se neće friško raspast. Dok se vinčići vridno pletu, dica su saznala štogod i o životu Svetog Ivana Cvitnjaka, ko i njegovom značaju u kulturnoj baštini Bunjevaca.       

Po izradi vinaca, bilo je organizovano i pokazno priskakanje vatre u dvorištu gostione, ko i tradicionalno bacanje vinčića na krov kuće. Dici je takođe objašnjen značaj ti aspekata ovog starog kršćanskog običaja koji svetkuju i Bunjevci.

O ciljevima radionice Jelena Vukčević je kazala: Mi smo danas odlučili da održimo radionicu posvićenu velikom svecu kod Bunjevaca, Svetom Ivanu Cvitnjaku. Kako smo od 12. juna već na raspustu, ne možemo to uradit kako to običaj propisuje da se pletenje vinaca i priskakanje vatre organizuje krajem juna. Al ovo i nije nigovanje tradicije u užem smislu već edukacija škulske dice o njoj i njenom značaju. Dica će na ovom dvočasu kroz teoriju i praksu naučit sve bitne aspekte ovog običaja, takođe je pridviđeno i da aktivno uzmu učešće, priskakanjem vatre.

Nuz oprez pridavača i odgovorno ponašanje dice, priskakanje ivanjdanske vatre je prošlo u najboljem redu. Kogod je to uspio iz prve a kogod se vratijo da proba još jedared. Na kraju su sva dica ispunila svrhu ove radionice. Prid sam kraj dvočasa, dica su okupljena za jednu zajedničku fotografiju. Biće to lipa uspomena prid kraj ove škusle godine. 

T. K. M.

│ Subata, 30. maj 2026. godine │

S idejom da svoje aktivnosti približe najmlađima, al i da one najmlađe podstaknu da što više koriste bunjevački maternji jezik u Bunjevačkoj matici su prija osamnajst godina pokrenili projekat naminjen dici koja kroz literalni konkurs, poeziju i prozu, šalju svoje radove koji kasnije budu objavljeni u zborniku „Bunjevačka lipa rič”, dok se najbolji i posebno nagrade.

Kako ističe Slađana Marković Štetak, koordinator projekta, za razliku od prošle godine vidi se napridak po broju pristigli radova.

– Čini se da su dica bila više motivisana i da su se baš potrudila. Teme su slobodne, al se dica najčešće odluče svoje radove pridstavit kroz divane o salašima, majkama i didama, o kadgodašnjem životu. Zbornik smo propratili s likovnim radovima dice, nastalim na likovnoj radionici. Nuz literalne priloge su tu i lipi radovi, tako da je kompletan zbornik u stvari pridstavljen kroz kreativnost dice.

Na konkursu su učestvovala dica iz osnovni škula, a kako ističe Slađana Marković Štetak, posebno su se istakle OŠ „Đuro Salaj” iz Subatice i OŠ „Vuk Karadžić” iz Bajmaka.

– To su i najbrojnije škule po pitanju broja učenika, a drago nam je i što se vidi napridak dičiji radova. Ričnik je bogatiji i mislim da ove godine možemo bit baš zadovoljni.

U susrit jubileju – 20. ciklusu, naša sagovornica podsića da konkurs nije samo naminjen dici koja uče bunjevački, neg svim škularcima.

– Svi mogu pisat, slat radove. Svi radovi se nađu u zborniku, a naš žiri izabira najbolje.

Jelena Vukčević koja bunjevački pridaje u OŠ „Đuro Salaj” ističe kako i nije iznenađenje zašto je baš iz ove škule toliko radova.

– U našoj škuli je i najviše učenika koji pohađaje bunjevački jezik s elementima nacionalne kulture, pa samim tim se i trudimo imat najveći broj radova. Inspiraciju tražimo kroz tekstove koje obradimo kroz nastavu, kroz susrite s bunjevačkim piscima, positama, upoznavanjom s običajima, kulturom i životom Bunjevaca. Dici je zanimljivo kad vide i čuju kako se život kadgod odvijo, pa onda sidnemo zajedno divanit i dogovorimo se ko bi o čemu mogo pisat. I posli ponovi svi sidnemo zajedno, čitamo, ispravimo ako triba štogod i tako dođemo do velikog broja lipi radova.

Med nagrađenim proznim radovima bio je i onaj koji potpisiva Jovana Orčić iz OŠ „Vuk Karadžić”.

– Pisala sam o omiljenom jesenjem voću. Taka ideja mi se činila zanimljivom. Od moje sestre Milice sam vidila kako mož pisat pismice, volim i deklamovat. I onda kad dođe jedna ovaka nagrada, onda sam još motivisanija za rad.

Filip Stantić iz OŠ „Matko Vuković” osvojio je prvo misto u kategoriji proze kod učenika niži razreda.

– Piso sam o Božiću, i to me je posebno inspirisalo. Baš volim božićne praznike, onda smo svi na okupu, a bude uvik i fine rane i lipi poklona. Zdravo sam se obradovo kad sam čuo da sam osvojio prvo misto, nadam se da mi to donet motivaciju. Volio bi i dalje pisat, za početak će to bit o praznicima koje baš volim.

Što se ljubitelja poezije tiče, Leo Bešlin iz OŠ „Matija Gubec” iz Tavankuta osvojio je prvo misto u konkurenciji učenika niži razreda.

– Bio sam na takmičenju u deklamovanju, sviđale su mi se sve te pismice koje sam čuo, pa sam dobio ideju i sa se oprobat u pisanju. Piso sam o svojem didi, nije bilo tako teško. Nisam se nado da će bit ovako lipo nagrađena.

Kod stariji osnovaca u kategoriji prozni radova istakla se Milica Mačković iz OŠ „Matko Vuković”.

– Volim pisat jel mi to budi kreativnost, a za temu sam izabrala jednu uspominu za 1. maj. Na bunjevački iđem od petog razreda, a ovo je bio prvi put da sam poslala rad na konkurs. Baš sam se obradovala kad sam vidila da je nagrađen.

U ime Varoši Subatice organizatorima i dici čestito je Nenad Ostojić, član Varoškog vića Subatice zadužen za oblast obrazovanja.

– Ovaj zbornik pridstavlja svidočanstvo ljubavi, prema maternjem jeziku, tradiciji, običajima i kulturnoj baštini koja se prinosi iz generacije u generaciju. Svaka vaša napisana pisma i pripovitka čuvaje dio identiteta i obogaćivaje kulturni identitet naše varoši. Mi svakako ostajemo posvećeni svima onima koji niguju različitost koja čini našu Subaticu vridnom.

U žiriju koji je ove godine biro najlipše radove bili su Geza Babijanović, Mijo Mandić i Zvonko Stantić.

N. S.

IN MEMORIAM

EMILIJA MATIJEVIĆ MARJANOV (1949-2026)

Sa tugom i dubokim poštivanjom opraštamo se od Emilije Matijević Marjanov, koja je preminila u nedilju, na praznik Duhova, ostavljajuć za sobom neizbrisiv trag u svojoj porodici, med prijateljima i u bunjevačkoj zajednici kojoj je posvetila velik dio svojeg života.

Rođena 1949. godine, Emilija je poticala iz ugledne bunjevačke porodice. Bila je unuka dr Stipana Matijević, a posebno misto u njezinom životu imala je njezina tetka Mara Malagurska, kod koje je još ko cura provodila tušta lita. Upravo u tom porodičnom okruženju, prožetom ljubavlju prema tradiciji, jeziku i identitetu, oblikovana je njezina snažna privrženost bunjevačkom narodu.

Tokom cilog života Emilija Matijević Marjanov bila je velik borac za svoj bunjevački narod. Nije tražila priznanja nit se namićala, al je uvik bila tu kad je tribalo pomoć, podržat i stat nuz ono što je smatrala važnim za očuvanje i unapriđenje bunjevačke zajednice. S iskrenom virom u značaj zajedništva i kulture, podržavala je svaku aktivnost koja je doprinosila jačanju bunjevačkog identiteta i očuvanju nasliđa pridaka.

Kad je juna 1994. godine pokrenuta inicijativa za reosnivanje Bunjevačke matice, Emilija je, ko ugledan član bunjevačke zajednice, pozvana u Inicijativni odbor za pripravljanje zasidanja Osnivačke skupštine. Svojim ugledom, odgovornošću i posvećenošću dala je značajan doprinos tom istorijskom trenutku, kad je doneta odluka o reosnivanju Bunjevačke matice – ustanove koja je jedan od stubova kulturnog i nacionalnog života Bunjevaca.

Ipak, iznad svega, Emilija je bila čovik topline i ljubavi. Požrtvovana majka, virna supruga, brižna sestra i nižna baka, svoj dom i porodicu nosila je u srcu ko najveću vridnost. Njezina dobrota, mirnoća i dostojanstvo ostaju u trajnom sićanju sviju koji su imali privilegiju poznavat je.

Njezin odlazak pridstavlja velik gubitak, al uspomina na Emiliju Matijević Marjanov nastaviće živit kroz dila koja je podržavala, kroz porodicu koju je volila i kroz zajednicu kojoj je nesebično pripadala.

Nek joj je vična slava i fala!

IN MEMORIAM

Stevan Bešlić (1955–2026)

Opraštamo se od Stevana Bešlića (1955–2026) dugogodišnjeg aktiviste u bunjevačkoj zajednici, prija svega u Bajmaku.

Rođen je 22. septembra 1955. godine u Bajmaku, u siromašnoj seljačkoj familiji od oca Antuna i majke Verice. Odrasto je sa sestrom, mladost mu nije bila brezbrižna i laka jel je rano izgubio oca, pa je briga o familiji pala na mater.

Osnovu škulu je završio u Bajmaku, a zanat elektro-montera u MEŠC-u u Subatici. Po odsluženju vojnog roka, zapošljava se u „Javnom skladištu”, a potom u „Dinamotransu”, na kraju u „Fidelinki” u Subatici.

Aktivno je učestvovo u radu bunjevačke nacionalne zajednice, bio je i član Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine u drugom sazivu, od 2010. do 2014. godine, a pogotovo u radu Bunjevačkog kulturnog centra „Bajmak”, gotovo dvadest godina.

U periodu od 2021. do 2022. godine bio je i pridsidnik BKC „Bajmak”. Nuz to je bio aktivan član u radu Savita MZ „Bajmak”.

Preminio je 23. maja u 71. godini života.

Nek mu je vična slava!

│ Nedilja, 24. maj 2026. godine │

I ove godine KUD „Aleksandrovo“ uz podršku Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine je u subatu, 23. maja na Verušiću na salašu Pere Lulića prikazo bunjevački običaj na „Kraljice na Dove“. Običaj su izveli dica KUD „Aleksandrovo“ iz Subatice. Običaj je izvedan kako se to kadgod održavalo al u uslovima savrimenog vrimena. Kraljice su bile obučene u bili šling sa kraljičkim kapa na glavi i bosi nogu i pivale su kraljičke pisme.

Običaji za Dove

Kadgod su se Dove slavile tri dana. Običaj „Kraljica” se spominje još u pridkrišćanskom vrimenu, jel se tako obilužavalo buđenje prolića. Pripivi u pismama koje pivaje Kraljice je „Ljeljo”, to je ime kadgodašnje boginje prolića. Kraljice su oma posli Uskrsa počele pivat, a učila ji žena koja je u mladosti bila isto Kraljica.

Kraljički pisama ima zdravo tušta al je malo zapisani a koje nisu zapisane više se i ne znaju. Kraljice su dobro morale uvižbat pisme da se ne zbunu dok pivaje. Kraljice su kadgod bile obučene u bili šling, suknju, keceljac, košulju, mider a oko struka igrač koji se vezo na velik kukalj. Na glavi su i male krune našarane cvićom i pantljikama. Naprid je bilo malo ogledalce a priko njeg đerdan. Kadgod su kraljice išle bose, a kasnije su oblačile crne cipele.

Kraljice su bile cure od 13 do 16 godina u grupi od 8 cura, a ima kad je bilo i dva momčića obučeni ko čobani i nosili su batine pazeć da kogod ne napadne kraljice. Kraljice ako ji je bilo više dogovore se ko će kojim šorom ić.

Jedna od kraljički pisama je i pisma „Mi selu iđemo“:

Mi selu iđemo, Ljeljo
Selo od nas biži, Ljeljo
A što od nas biži, Ljeljo
Mi mu ne iđemo, Ljeljo
Da ga porobimo, Ljeljo
Već mu mi iđemo, Ljeljo
Da ga veselimo, Ljeljo

Kad dođu prid kuću uvate se po dvi s bilim maramama i pivaje. Kad završe domaćin im da kaki poklon, jaja, divenice el malo novaca.

Kad završe pivanje odu kod glavne Kraljice tamo večeraje obično kajgane od dobiveni jaja što njim domaćica ispeče. Posli večere poklone podile, pa se raziđu svojim kućama prije mraka. Kadgod su kraljice išle pivat i na drugi dan Dova.

Na Dove ima običaj da se kuće zakite sa zovom, ulazna vrata, kapija. Svaka kuća ima simbol Dova.

„Sedam darova Duha svetog”

• Mudrost – dar donošnja dobri odluka vezani za život.
• Razum – sposobnost razboritog (logičnog, kritičkog) rasuđivanja.
• Savest – privaćanje svi dobri savita od oni koji su nam poslati.
• Jakost – dar po kom možmo ostat dostojni vire.
• Znanje – dar prihvaćanja istine i napritka.
• Pobožnost – dar obraćenja Bogu s poštivanjem.
• Stra – dar prihvaćanja Božijeg suda.

T. B.

.

│ Nedilja, 24. maj 2026. godine │

Ono što je dobro, kažu ljudi, ne minja se, a jedna od omiljeni aktivnosti za koju se dica koja uče bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture cile škulske godine pripravlje jeste – izlet. Nasmijana lica bila su najbolji pokazatelj da je lipo vrime u simbiozi s dobrim raspoloženjem bilo zaslužno za baš taki utisak koji se mogo steknit na prostoru Salaša „Đorđević”.

– Dica vole otvoren prostor, a pripravili smo im i „slobodnoorganizovane” aktivnosti – ima sporta, druženja, ali i radionica koje su bile tematski organizovane. Bile su nam u gostima kraljice, a i pravili smo kraljičke kape. Naravno, bilo je mnogo prostora za druženje. Bilo bi vrlo korisno kad bismo ovake izlete mogli pravit više puti godišnje, al su uvik tu priprika sridstva. Svakako se trudimo da se dici, i pored svi aktivnosti koje radimo tokom godine, zafalimo na ovaj način. kako su kraljice simbol plodnosti, radosti i sriće, nadam se da će to što smo primili od nji doć u sve kuće u kojima su dica koja uče bunjevački, u sve kuće u kojima se bunjevački niguje i voli – divani dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.

Kako dodaje pridsidnica NSBNM, oni koji bi želeli upisat se u svojim škulama na izborni predmet bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture još nisu zakasnili.

– Svi oni koji vole bunjevački jezik, kulturu i istoriju, onima koji su dio ovog naroda, al i svim drugima mogu se na kraju škulske godine, priko objedinjene ankete, prijavit. čujem da ima škula u kojima se ne štampa druga strana ankete za izborne predmete, di se nalazi i bunjevački. Tamo di je to slučaj, uvik se mogu kontaktirat učitelji, direktori, na kraju i Nacionalni savit. Jer, bunjevački se mož izučavat u svakoj škuli, nema veze da li se već odvija nastava.

Da je izlet tema o kojoj se priča i prija i posli druženja potvrđiva i Vesna Biljanski koja bunjevački pridaje u OŠ „Matko Vuković”.

– Normalno je da dica vole provest jedan dan koji je malo drugčiji i opušteniji. Nema škulski klupa, name nastave, a opet mož se dosta naučit. I mi se, naravno, pripravimo za ovaj dan, organizujemo različite aktivnosti, sminjivamo se. Prošli smo, na primer, pravljenje kraljički kruna, vidili smo izložbu, ima ko je uživo u radionici pecanja, a bilo je i dosta prostora za sportske aktivnosti. Posebno mi je drago kad vidim kako se dica druže, kako učenici iz razni škula razminjuju iskustva, obraduju se jedni drugima na ovakim susritima.

Dragana Pinter je imala priliku proć više radionica, a posebno je uživala u pecanju.

– Vidićemo da li ćemo štogod upecat, a imam već iskustva u tom, jer sam pecala često sa tatom. Upecala sam jedared i jednog soma i bio je to baš zanimljiv ulov.

U sigri s drugarima je uživala i Iskra Stantić.

– Ovo je baš jedan lip izlet, i najviše uživam u sigri s drugarima. Nismo se sigrali na telefonima, neg smo imali priliku pokazat i nike vištine, a najzanimljivija mi je bila trka s čašama s vodom.

Učiteljice su se minjale na sportskom poligonu, a stigli su upravo kad je Svetlana Mormer, sa dicom iz Bajmaka, pokazivala kako će se moć sigrat skakanja u džaku, nošenja jajeta, čaše s vodom...

– Podilili smo se, znamo ko šta radi, pa se aktivnosti brže ređaje i dica stalno štogod imaje. Ima tu i malo slobodnog vrimena, al je dobro da ima i ovaki elemenata. Ko je kreativniji, on se bolje pokazo u pravljenju kraljički kapa, a ovi drugi su se borili na sportskim poligonima. Vidila su dica i „kraljice”, jednu lipu izložbu, mogli se se upoznat i s pecanjom i s folklorom – program je bio baš sadržajan – divani Svetlana Mormer.

Ono što je bilo zanimljivo da se dica i znaju sigrat i družit, iako često kažemo da su nove generacije samo upućene na telefone. Naravno, sve je lakše ako dođe prava podrška od stariji.

– Ovo je ujedno i apel na sve roditelje i one koji se bavi dicom, njima samo triba malo dat sadržaja, malo se uključit u sigru i neće im telefon bit stalno u rukama.

O priliki da se iskaže kreativnost u susritu s tradicijom divanila nam je Sanja Saulić koja bunjevački jezik pridaje u Tavankutu.

– Onda se dobije štogod baš zanimljivo, ko što su ove kraljičke kape, a tradicija se približi na jedan interesantan način. O „kraljicama” se, naravno, uči i kroz nastavu, al je svakako dici lakše i lipše kad to mogu i vidit kako zapravo izgleda. Pri tom, kad sami štogod kroz radionicu i praktičan rad stvore, onda je osićaj potpun. I to svakako budu teme divana o ekskurziji o kojoj dica divane do narednog okupljanja. Jel, njima svima znači to što su digod išli, putovali, družili se, razminili saznanja i iskustva.

Da su ovakve prilike za druženje i razminu iskustva dragocine i za pridavače i dicu divani i Jadranka Tikvicki, pridsidnica Odbora za obrazovanje u Nacionalnom savitu bunjevačke nacionalne manjine.

– Ovaj dan je najlipši u toku jedne škulske godine i đaci ga radosno čekaju. Tu su dica iz svi osnovnih škula u kojima se uči bunjevački, a pridružili su nam se i sridnjoškulci – oni su bili tu i da pomognu. Najviše aktivnosti je usmereno ka onim najmlađima, a njima smo pripremili pet aktivnosti radioničarskog tipa. Određene elemente nastave smo uklopili u jedan ovaki program, a bilo je posebno značajno kad su dica pokazala svojim vršnjacima običaj kraljica, a zanimljiv je bio i folklorni program.

Med gostima na izletu su, osim drugara iz KUD „Aleksandrovo” koji su pokazali običaj Kraljica, bili i drugari iz KUDŽ „Bratstvo” koji su pripravili prigodnu folklornu radionicu.

Program je održan nuz saradnju NSBNM i Fondacije „Mijo Mandić”, a finansijsku podršku dao je Pokrajinski sekretarijat za privridu i turizam.

N. S.