KULTURNO UMITNIČKO DRUŠTVO „ALEKSANDROVO” ODRŽALO GODIŠNJI KONCERT

Radnim akcijama članovi društva pomogli pri osnivanju društva, a danas se folklorci paštre dan ga očuvaje. Sav trud tokom postojanja bio je krunisan na ovom koncertu

   Prostorije Madžarskog kulturnog centra „Nepker” su u subotu, 1. oktobra, bile rezervisane za publiku Kulturno umitničkog društva „Aleksandrovo”, koje je tom prilikom pored godišnjeg koncerta obilužilo i 35 godina rada i postojanja, pa je i višečasovni program proteko u takom znaku. Kako to i priliči, koncert je započo bunjevačkim igrama, ovog puta Momačkim kolom. U cilovečernjem programu učestvovale su tri folklorne grupe ovog društva, počev od najmlađi, pa sve to najbolji i naiskusniji igrača, za koje su bile rezervisane i najzanimljivije koreografije, a sve nji za ovaj koncert spremila je Vesna Takač, umitnički rukovodioc KUD-a.

   S Tihomirom Vrbanovićom, pridsidnikom Društva, divanili smo o samim počecima rada KUD-a „Aleksandrovo”. U tom divanu doznali smo da je KUD „Aleksandrovo” osnovano prija 35 godina, tačnije 26. februara 1976. godine. U to vrime je postojala Omladinska organizacija ko folklorna sekcija, a na njezinu inicijativu je i osnovano „Aleksadrovo”, pa je tako Omladinska organizacija prirasla u KUD.
– Od samog početka postojanja KUD-a, stručni rukovodioc je bio Takač Mihajlo – Čombe. Prve folklorne korake naučio je u KUD-u „Bratstvo”, di je bio aktivan sve do 1973. godine, a posli tog prilazi u KUD „Bunjevačko kolo”. Tri godine kasnije, 1976., s omladincima MZ „Aleksandrovo” osniva KUD „Aleksandrovo”. Ko najistaknutiji član ovog društva aktivan je bio sve do smrti, 27. 6. 2007. godine, a za svoj rad dobio je i zasluženo priznanje, nagradu „Iskra kulture”, koju mu je 1994. godine dodilio Pokrajinski sekretarijat za kulturu. Prvi korepetitor Društva bila je Čombetova supruga, Klara Takač, koja je i dalje redovni član Društva. Njezina briga je vrimenom prišla na nošnju, o kojoj se s velikom ljubavi stara i danas. Prvi pridsidnik Društva je bio, sad već pokojni, Aleksadar Katić, a kad već divanim o pridsidnicima društva, ne bi bilo zgoreg spominit i ostale na ovoj funkciji, a to su za protekli 35 godina bili: Mokan Vlado, Vujković Miroslav, Buljovčić Stipan, Sadojević Ivan, Vojnić Hajduk Bartul i ja ko sadašnji pridsidnik – kazo je Vrbanović.

Brali kuruze da bi kupili nošnju

   Ko i svaki početak, tako i rad u KUD-u „Aleksandrovo” nije bio lak.
– Kad je rič o prostorijama, po osnivanju KUD-a, MZ „Aleksandrovo” je za potribe folklorne sekcije ustupila prostorije Društvu – kazo je Vrbanović, pa dodo da je najveći problem, pored prostorija bila i nabavka nošnji i instrumenata za normalno funkcionisanje Društva. Da bi nabavili sve što je potribno, članovi Društva su se latili posla.
– Kako bi pomogli svojem društvu, tadašnji članovi su u slobodno vrime radili na raznim poslovima, ko što su bili spremanje hangara u RO „Peščara”, branje kuruza, pravljenje trotoara i vađenje ripe na poljoprivrednim kombinatima. Od tako zarađeni novaca kupovala se originalna nošnja, al i materijali od koji su se šile replike. Zafaljujuć njima KUD danas u svojoj imovini ima oko 80% originalne nošnje za 14 koreografija u repertoaru društva. Pri osnivanju, orkestar su sačinjavali takođe omladinci Aleksadrova, koji su imali zavidno muzičko znanje i svoje instrumente. Društvo su pratili na svim većim i manjim nastupima, a često su posli naporni proba znali ostat još koji sat u sali i svirat za svoju dušu. Orkestar je brojo od četri do šest članova, a bili su zastupljeni harmonika, kontrabas, bas prim, tambure,... – izdivanio je Vrbanović.

Igra na poklon

   Na koncertu je Društvo, koje danas broji priko sto članova, pokazalo svu lipotu svoji nošnji i igara, pa su tako svoju publiku nagradili prikazivanjom svi koreografija, koje su nastale tokom tri i po decenije rada, a koja je bila prva koreografija, pitali smo Vrbanovića.
– Prva koreografija koja je postavljena u Društvu bila je „Splet bunjevački igara”, a malo posli i „Splet madžarski igara” i „Splet srbijanski igara”. Najviše koreografija postavio je Takač Mihajlo – Čombe, a za nike od koreografija zaslužan je i Milan Miladinović – Ečke, koji je postavio „Glamoč”, „Biljana platno beljaše” i „Tanec”. Danas društvo ima veliko bogatstvo nošnji naroda i narodnosti bivše SFR Jugoslavije, ko i 14 koreografija s ti prostora. Med nji spadaje spletovi Bunjevački, Madžarski, Šokački i Banatski igara, al i igre ko što su Romske, Bosansko-muslimanske, Vranjske, Srbijanske, Nišavske, Glamoč, Hrvatske igre Tanec, Komitske i Makedonsku igru „Biljana platno beljaše”.
S ovim koreografijama, Društvo je osvojilo velik broj nagrada na brojnim turnejama i putovanjima, kako na prostorima bivše Jugoslavije, tako i u inostranstvu.

Vridne ruke žena

Pored folklorne sekcije Društvo se mož pofalit još jednom sekcijom, a rič je o Sekciji ručni radova. Ko „najmlađa” aktivnost Društva, sekcija postoji više od deset godina i okuplja žene, koje u svoje slobodno vrime izrađivaje radove od slame. S tim radovima prate svoje folklorce na svim gostovanjima, a pomažu i u opravljanju nošnje. Prodajom slika i perlica od slame, al i drugi radova ova Sekcija i finansijski pomaže svoje društvo. Iako na ovom koncertu njeve radove nismo vidili, nadamo se da će KUD u budućnosti organizovat kaku izložbu, koja će bit jednako posićena ko i godišnji koncert.

(Kliknite na fotografiju da biste je uvećali)

Temelj tamburaškoj muziki

  Ko i prithodne tri godine, Dani bunjevačke kulture u Bajmoku započeli su u petak uveče, 26. avgusta, premijerom dokumentarnog filma o bunjevačkim velikanima. Ovaj put smo vidili dokumentarac o čuvenom tamburašu i kompozitoru Peri Tumbas Haji pod nazivom „Temelji tamburice na turskoj kaldrmi”. Naslov je reditelj filma Miroslav Antelj izvuko iz riči Zvonka Bogdana, jednog od glavni pripovidača u filmu, koji je lično znao Haju i kraće vrime radio š njim, i koji smatra da je Hajo zaista postavio temelje ovdašnjoj tamburaškoj muziki. A ono „turska kaldrma”  upotribio je ko sićanje na svog didu Franju koji je postavljo tursku kaldrmu na koju je posli moglo svašta da se gradi toliko je bila čvrsta.

   Premijera se odigrala u sali KPD „Jedinstvo-Eđšeg” prid lipim brojom positilaca i nuz dosta gostivi koji su posebno pozdravljeni. A to su dr Josip Stantić, učenik Pere Tumbas Haje, muzičar i kompozitor, osnivač orkestra „Sledbenici Pere Tumbas Haje”, i koji je pripovido u filmu o svom učitelju; Nikola Babić, potpridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita, mr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnik Izvršnog odbora BNS, Mirko Bajić, direktor Novinsko izdavačke ustanove BIC, pridstavnici Bunjevačke matice, Bunjevačkog kulturnog centra „Tavankut”, KUD„Bunjevka”, KUD „Aleksandrovo”, BKC Subotica, UG „Bunjevačko kolo” iz Sombora, KPD „Jedinstvo - Eđšeg”, KUD „Doža Đerđ” i domaćini BKC „Bajmok”, organizator ove manifestacije.

   Kroz film Antelj nas je približio Haji i saopštio nam da je to bio velik muzičar i kompozitor, al i čuvar bunjevačke tamburaške muzike. On je bio jedan od ritko škulovani tamburaša, čito je note i zapisivo muziku. Bio je zdravo vridan i ozbiljan muzičar, uvik elegantan, a svi su u filmu a i posli u divanu istakli njegov poseban uspih i priznanje koje je doživio na festivalu u engleskom mistu Langolen, di su Subotičani, muzika i folklor, pedeseti godina doživili velike trenutke, sa kojeg smo u filmu vidili mali dokumentarni zapis.

   Zvonko Bogdan ga u filmu meće oma pored Carevca, i ističe ji ko dvojicu velikana isprid svog vrimena čerez čega su bili nesvaćeni. Dužnost nam je, kazo je Bogdan, da sačuvamo Mocarta i Baha, al i Carevca i Haju.

 Na premijeri o Haji su divanili Zvonko Bogdan, dr Josip Stantić, Miroslav Antelj, Mijo Mandić koji je najviše divanio o značaju Haje ko pripadnika bunjevačke kulture. Dr Stantić je kazo kako je 18 godina sarađivo s Hajom, od tog 10 intenzivno jel se posli dao na studije, a da mu je Hajo osto u uspomini ko uglađen gospodin, koji nikad nije povisio ton na svoje muzičare, a opsovo nikad.

   Branko Pokornić, pridsidnik BKC „Bajmok”, pridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita i producent ovog dokumentarnog filma, je u obraćanju publiki naglasio kako je ovo zapravo obilužavanje 120 godina od rođenja Pere Tumbas Haje, da je on velikan bunjevačke kulture i ko taki je našo svoje misto i u ovoj seriji dokumentarca. Da podsitimo, prvo je napravljen dokumentarni film o Ivanu Sariću, pa o Ani Bešlić, a prošle godine o generalu Đuri Duliću.

   Premijeru su ulipšali muzički trenuci u kojem su nastupili tamburaški orkestar „Sledbenici Pere Tumbas Haje”, tamburaški orkestar „Boemi” i folklorci Bunjevačkog kulturnog centra „Tavankut”, ko i soilistkinja Tamara Babić.

   U drugom dilu programa još jedna promocija – izašo je peti broj Festivalskog biltena „Bunjevačka ila” u izdanju domaćina , koji je uredila mr Suzana Kujundžić Ostojić. I ovaj peti broj je kvalitetno štampan u boji i sadrži ila koja će pomoć naročito mlađim redušama u pripravljanju ila, pogotovo oni pomalo zaboravljeni.

   To veče, otvaranje „Dana bunjevačke kulture” završeno je dobrom tradicijom domaćina – moderno kazano koktelom, a zapravo ponudom zalogaja iz bogate bunjevačke kujne: tarana, makom tisto, gumboci sa šljivama, uzlivanca, zaprženi gumboci, šunka, žmare, hurka, kobasica, prisnac, pita sa sirom, sa jabukama, makom pogača…

E. B.          

Zlatna plaketa za BKC „Subotica”

Svake godine u junu misecu, u Primorskom, gradiću u Bugarskoj, održava se Festival folklora mladi. Ove godine on je održan po deveti put, a Bunjevački kulturni centar iz Subotice je njegov redovni učesnik

   Bunjevački kulturni centar iz Subotice provo je zadnje dane juna, tačnije od 23. do 30. juna, u Primorskom, na obali Crnog mora u Bugarskoj, di je i ove godine održan IX Festival folklora mladi 2011. Po ričima njegovog umitničkog rukovodioca Miroslava Vojnić Hajduka Marače, na ovogodišnjem festivalu učestvovo je velik broj učesnika iz cile Evrope, digod oko četrdeset ansambala iz priko dvadest  zemalja.

   Ono što BKC mož sebi stavit ko znak fale je osvajanje zlatne plakete, osmi put zaredom.
– Festival je izuzetno zahtivan, pogotovo kad se ima u vidu ko sve učestvuje, odnosno kaki sve ansambli učestvuju na njemu. U poplavi balkanski festivala, ovaj festival u pravom smislu te riči jeste evropski festival, jel iza njeg stoji Ministarstvo za kulturu Republike Bugarske, a sam festival je od prija tri godina priuzela Fondacija Evropa. Pridsidnik festivala je doajen bugarskog folklora i jedan od najveći živi koreografa u Evropi prof. dr Ivan Todorov. Koliko festival znači za sve, najbolje pokaziva što se uvik prijavi daleko više društava neg što ovaj festival mož primit, a kad se uzme u obzir da učestvuju folklorni ansambli iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, iz svi bivši sovjetski republika, onda je jasno o kakom se kvalitetu radi.

   Pored tog što je naš sagovornik redovni učesnik ovog festivala, on je i selektor za ansamble iz Srbije. Radi što boljeg pridstavljanja Bunjevaca, tio je uključit još bunjevački institucija.
– Ove godine tili smo uključit i mlad tamburaški orkestar iz Sombora, Somborske bećare, al na žalost, kako sam ja informisan, ni jedan projekat Udruženja građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora nije prošo u njevom gradu i momci nisu uspili obezbidit novce za učešće na festivalu. To je jedna velika tragedija jel su oni imali veliku želju da učestvuju na festivalu, pa su čak počeli priređivat i samostalne koncerte, al ipak nisu uspili obezbidit sridstva. Ja se nadam da ćemo na godinu ipak ić zajedno, pa da pridstave i svoj rad, jel mislim da su momci to zaslužili.

   Miroslav Vojnić Hajduk Marača je od kolega koreografa dobio zlatnu medalju, koja mu, kako je i sam kazo, znači više neg bilo šta drugo, jel je to svojevrsno priznanje kolega koreografa. Od kako je prija tri godine festival priuzela Fondacija Evropa on više nema konkursni karakter. Iako pravog takmičenja nema, postoji određeno rangiranje:
– U okviru samog festivala postoji nikoliko dilova priko koji se folklorna društva pridstavljaje. Pored klasičnog pridstavljanja na pozornici putom spletova, postoji i izbor Mis i Mini Mis festivala. Na ovom dilu pridstvljanja divojke se oblače u nošnju svoje zemlje i pridstvaljaju je, a dal je to pisma, igra el štogod drugo to same biraje, al je potribno da znadu i štogod o drugim zemljama ako ji žiri zapita. Za mlade postoje i aktivnosti na samoj plaži i sve se to boduje. Ono što je možda i najvažnije kad divanimo o pridstavljanju zemalja jesu drugarske večeri, na kojima kulturna društva svoju zemlju pridstavljaje folklorom. Te drugarske večeri su bile štogod posebno, jel živa muzika i živa rič daleko se bolje čuju, a to smo uspili zafaljujuć našem orkestru kojim su rukovodili Radovan Popov i Andrej Dimonić. Orkestar se posebno pripremo za ovaj festival, jel su od svi zemalja naučili po koju melodiju i obradovali sve prisutne, pa smo uspili od srpskog napravit pravo internacionalno veče. Bugari su to naše veče nazvali „čudesno veče” – kazo nam je Marača.

   Slideće godine održava se jubilarni deseti festival na bugarskom primorju za koji je BKC već dobio poziv uz jednu iskrenu čestitku za sve ono što su uradili i za ponašanje koje su članovi ovog društva pokazali i ovom prilikom. Za kraj bi bilo važno kazat da su i ove godine ko gosti na festivalu učestvovali i pridstavnici Bunjevaca iz Kaćmara i Gare, a ove godine to su bili Katalin Sep, Joso Kričković i Ivan Zomborčević. Ovaj program realizuje se u okviru projekta saradnje Bunjevaca sa Bunjevcima u Madžarskoj. Pridstavnici BKC-a najavili su da će nagodinu proširit učešće i da će na festivalu učestvovat i drugi bunjevački centri, a posebno Bunjevci iz Madžarske, koji su sa subotičkim centrom učestvovali na ovom festivalu prija par godina.