Saopštenja i konferencije

Održana konferencija za medije Saveza bačkih Bunjevaca

 

Pridstavnici Saveza bačkih Bunjevaca održali su u sridu, 25. januara, konferenciju za medije. Bila je to prilika da se prisutnim pridstavnicima sridstava informisanja podile utisci o godini koja je iza nas, o onom što SBB čeka u 2017. godini, al i da se naglasi kako će se ova politička partija ponašat po pitanju pridstojeći pridsidnički izbora.

b01

Mirko Bajić, pridsidnik Saveza bačkih Bunjevaca, prvo se osvrnio na prošlu godinu. Ona nije bila laka, po ocini članova SBB-a bila je teška, al i uspišna. U prvi plan Bajić je istako učestovanje SBB-a u u radu Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.

Mi smo dio Savita, od 19 članova, 6 je sa liste SBB-a. Trudili smo se, mislim da smo to i postigli, da damo velik doprinos radu Savita. Možda je unazad deset godina Savit prvi put u takoj fazi da radi normalno i složno u interesu zajednice. Mi nismo napravili situaciji da politizujemo rad Nacionalnog savita. Naša zajednica je moždar i primer svima kako triba radit, a da se Savit ne politizuje u interesu politike jedne stranke, te da politička stranka doprinese svemu onome što Savit radi.

Bajić je u analizi 2016. godine istako i podnetu inicijativu da se akt iz 1945. godine, koji je Bunjevcima zabranio da se izjašnjavaje ko Bunjevci, proglasi aktom protivnom ljudskim pravima, i aktom otvorene asimilacije prema Bunjevcima, te da je ta inicijativa pripuštena, kako je to i red, NSBNM.

Nezaobilazna je bila i tema prošlogodišnji izbora.

Na izborima je Savez bačkih Bunjevaca ostvario svoje ciljove. Ostvarili smo i rezultat kojeg smo očekivali, u okviru podrške i broja glasova, al smo imali nesriću da nam po "Dontu", zbog dvadesetak glasova razlike pripadne jedno, a ne dva mista i Skupštini Subotice. No, to ne remeti naš rad, a bitna je uloga i pozicija stranke nacionalne manjine u vlasti. Mi smo to postigli, SBB je dio vladajuće većine u Subotici. Na izbore smo u Subotici išli pod svojim imenom, samostalno, tako će bit uvik, a u Pokrajini smo bili dio koalicije sa Srpskom naprednom strankom. I u Somboru smo bili dio koalicije, a važno je i što se tamo menja odnos prema bunjevačkoj zajednici. Na putu smo da i Sombor postane značajno aktivniji po političkoj aktivnosti Bunjevaca, a značajan napridak je već ostvaren.

Divaneć o planovima za 2017. godinu Bajić je naglasio da će bit nigovan duh dosadašnjeg rada u NSBNM.

Nećemo namećat političke ciljove SBB-a Savitu. Uostalom, od devet rukovodeći mista, SBB ima samo dva. Ne težimo, nit ćemo težit, da politički zasenimo Savit. Naprotiv, NSBNM pridstavlja sve Bunjevce, brez obzira na političko opridiljenje, a daćemo maksimalan doprinos da se ostvarivaje ciljovi zajednice. Kad je rič o podnetoj inicijativi oko akta iz 1945. godine, ona je primljena na izuzetan način, pa će 18. februara bit organizovan naučni simpozijum o Bunjevcima, u organizaciji Skupštine APV, odnosno Izvršnog veća, sa učešćem NSBNM. Teme će biti vezane za Bunjevce, ko smo, šta smo, da zaslužujemo da nas u Srbiji svako poštuje ko autohtonu nacionalnu manjinu.

b14

Ko ključan cilj Bajić ističe da Bunjevci budu ravnopravni ko ostale nacionalne zajednice, ne triba ni više, ni manje.

Ne tražimo da mi dobijemo kaka prava, a da se ona drugima uskrate. Samo želimo da sve nacionalne manjine dostignu ono što njim je potribno, al da sve manjine budu ravnopravne u tom. To se, prija svega, odnosi na pitanja obrazovanja, jezika, informisanja, kulture. Tu SBB nalazi svoju obavezu, zato se i dalje držimo našeg slogana "Složno", i tako triba da radimo i u buduće. To moraje pripoznat svi u nacionalnoj zajednici, da zajedno i složno radimo na opštem cilju, na ostvarivanju našu prava u Srbiji, našoj matičnoj državi.

b11

Treća tačka konferencije u Savezu bačkih Bunjevaca ticala se očekivani pridsidnički izbora u Srbiji.

Na proslavi našeg nacionalnog praznika 25. novembra 2013. godine Tomislav Nikolić, pridsidnik Republike Srbije, u svom obraćanju je istako da "Srbija prepoznaje Bunjevce ko autohton južno-slovenski narod". Ako bilo koji Bunjevac ne stane iza ove rečenice, on nije Bunjevac. Ko je Bunjevac mora stat iza ove rečenice. Ne divanim o tom kojeg ćemo kandidata podržat, kandidat još nije poznat, al ćemo sigurno podržat kandidata Srpske napredne stranke. Politika SNS-a je jedina politika koja je, u vrime od kako je formirana Republika Srbija, otvoreno i nedvosmisleno stala iza tog da su Bunjevci autohton južno-slovenski narod. To je ono što nas ko zajednicu i motiviše i obavezuje da podržavamo taku politiku. Zato ćemo i nastavit davat podršku SNS-u i Aleksandru Vučiću, i njevim koalicionim partnerima, onom što rade da Srbija postane normalna i ozbiljna država, a da se mi u toj Srbiji, našoj matičnoj državi, osićamo normalno ko građani Srbije i pripadnici bunjevačke nacionalne zajednice. Dal će kandidat SNS-a bit aktuelni pridsdinik, el kogod drugi, odrediće, naravno, organi SNS-a. Mi bismo volili da kandidat bude aktuelni pridsidnik Tomislav Nikolić, al ćemo, naravno, stat iza kandidata kojeg pridloži Srpska napredna stranka. U kampanji ćemo učestvovat ozbiljno, ko Savez bačkih Bunjevaca, i daćemo doprinos sa naše strane – zaključio je Bajić.

Po završetku konferencije za novinare održan je prigodan koktel za pridstavnike medija.

N. S.

Video prilog BMC

 

FOTO ALBUM

Foto: BIC (Nikola Stantić)

 

 

SBB

Saopštenje za javnost

Petak, 21.10.2016. 15:30

U povodu reakcija na inicijativu da se naredba iz 1945. godine kojom se svi Bunjevci imaju smatrati Hrvatima bez obzira na njihovo izjašnjenje, proglasi aktom asimilacije, diskriminacije i aktom protivnom ljudskim pravima, iznetih u javnost od strane čelnika hrvatske manjine u Republici Srbiji, Slavena Bačića i Tomislava Žigmanova, u kojima se navodi da je to “apsurdna politička inicijativa”, “vulgarna revizija prošlosti”, "smešna politička igra koja traje već godinama” i sl... (Hrvatska riječ broj 705, strana 12 – 13), ukazujemo da je tvrdnja da su Bunjevci deo hrvatskog naroda deo programa USTAŠKOG POKRETA U HRVATSKOJ (www.ustaski-pokret.com).

Iskreno se nadamo da Slaven Bačić i Tomislav Žigmanov ne podržavaju program Ustaškog pokreta u Hrvatskoj. Pozivamo predstavnike hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji da se pridruže podnetoj inicijativi i tako pokažu da se zalažu za demokratske odnose, zaštitu ljudskih prava, prava na izjašnjenje o svojoj nacionalnoj pripadnosti i ostvarivanje svih Ustavom i Zakonom garantovanih prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Subotica, 21. 10. 2016.

Mirko Bajić, predsednik SBB

 

SBB logo

 

 

Konferencije

Održana konferencija za novinare SBB-a

Ponediljak, 03.10.2016. 11:30

Na konferenciji za medije održanoj u petak, 30. septembra, pridsidnik Saveza bački Bunjevaca izno je pridlog da se uputi inicijativa Skupštini AP Vojvodine da donese Zaključak, kojim će se konstatovati da je akt u formi naredbe, koji je utvrdio GNOOV (Glavni narodno-oslobodilački odbor Vojvodine) u Novom Sadu, 14. maja 1945. pod brojem 1040/1945, bio akt nasilne asimilacije i diskriminacije prema Bunjevcima, i akt protivan ljudskim pravima i slobodama.

Razlog za donošenje takvog zaključka je u sledećem:

SBB logoNavedeni akt – naredba primenjen je u potpunosti, i svi građani tadašnje države izjašnjeni ko Bunjevci, nasilno su preimenovani u Hrvate što je zvanično uspostavljeno u ličnoj dokumentaciji i primenjivano u državnoj administraciji i statistici (legitimacije, birački spiskovi, putne objave i razni drugi spiskovi po narodnosti). Ovaj akt je primenjivan sve do raspada bivše SFRJ, a Bunjevci su mogli da se lično izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti tek na popisu 1991. godine u SR Jugoslaviji, ali pod klauzulom ostali. Bunjevci su ostvarili pravo da se deklarišu kao autohtona nacionalna manjina nakon donošenja Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, i to pravo danas u Republici Srbiji ostvaruje 16706 Bunjevaca izjašnjeni na poslednjem popisu, a koji su saglasno Zakonu izabrali i formirali Nacionalni savit (prvi saziv Nacionalnog savita formiran je 2003. godine).

Događa se, međutim, da se Bunjevcima pravo na lično izjašnjenje i pravo na identifikaciju kao autohtone nacionalne manjine u Republici Srbiji, i danas osporava. Da se Bunjevci nazivaju „bunjevački Hrvati“, „Hrvati-Bunjevci“ i slično, i da se navodi kako između Republike Srbije i Republike Hrvatske postoji „takozvano bunjevačko pitanje“ (izveštaj o sprovođenju bilaterarnog sporazuma Srbije i Hrvatske, Centar za regionalizam Novi Sad 2016, autor Darko Baštovanović – društveno politički kocept – citat: „Odnose između dve države opterećuje tzv. bunjevačko pitanje“).

Ogromna nepravda i nacionalna tragedija, koja je primenom navedenog akta učinjena Bunjevcima, nije ugušila svest kod Bunjevaca o svojoj nacionalnoj pripadnosti, jeziku, kulturi, običajima, i Bunjevci se danas u Republici Srbiji slobodno izjašnjavaju i organizuju kao autohtona nacionalna manjina.

Nedopustivo je stoga, da se na temelju sramnog akta iz 1945. godine, i danas pravo na lično izjašnjenje o nacionalnoj pripadnosti Bunjevcima osporava, i da se optužuje Republika Srbija da omogućuje organizovanje „grupe građana koji su Bunjevci, a neće da budu Hrvati“ i da tako deli hrvatski korpus u Srbiji, što se u javnosti često navodi od strane politički i kulturni pridstavnika Hrvata u Srbiji i danas.

Donošenjem Zaključka kako je pridloženo, konstatovalo bi se da je akt koji je naveden, bio akt nasilne asimilacije, diskriminacije i akt nepoštovanja ljudski prava, i da je osporavanje prava Bunjevcima na lično izjašnjenje o svojoj nacionalnoj pripadnosti nedopustivo.

S obzirom da ova tema prevazilazi okvire samo delovanja stranke, predlažemo da inicijativu Skupštini APV uputi Nacionalni savit, zaključio je na kraju konferencije Mirko Bajić, pridsidnik SBB-a.

 

VIDEO PRILOG BUNJEVAČKOG MEDIA CENTRA

 

 
Još članaka...