Saopštenja i konferencije

 Konferencija za novinare Saveza bački Bunjevaca

Izvor: Bunjevački Media Centar   petak, 09.02.2018. 12:55

SBB01
SBB: Dragan Kopunović, Stela Bukvić, Mirko Bajić, Tamara Babić

Savez bačkih Bunjevaca održo je u petak, 9. februara, konferenciju za novinare. Saopštenje sa konferencije prinosimo u cilosti:


Pozivam gospodina Bačića, predsednika HNV, i gospodina Žigmanova predsednika DSHV, da podrže inicijativu da se Naredba iz 1945. proglasi ništavnom, i da se tako jednom za svagda otklone sve nesuglasice i nesporazumi, i da se otvore putevi saradnje ubuduće.

Zahtev da se konstatuje da je naredba GNOOV iz 1945-te akt nasilne asimilacije i da je kao takav ništavan, podneo je Skupštini APV, Bunjevački nacionalni savet na inicijativu SBB. Nakon toga održan je naučni skup pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, a u organizaciji Muzeja Vojvodine. U novembru izdat je Zbornik sa ovog skupa. To je učinjeno kao priprema za razmatranje podnetog zahteva Skupštini Vojvodine. Na ovaj simpozijum predstavnici Hrvata su pozvani, nisu se odazvali. U ponedeljak, 29. Januara, predsednicu BNS primio je predsednik Pokrajinske vlade gospodin Igor Mirović, i tom prilikom izrazio podršku inicijativi Nacionalnog saveta. To su činjenice, i to je jedan normalan postupak u nečemu što je od strateškog interesa za bunjevačku zajednicu, ali i za sve druge sa kojim zajedno živimo i sa kojima želimo dobru saradnju.

Zašto je to za nas važno? Zato što se ovaj akt i danas indirektno primenjuje u realnom životu. Ne primenjuje ga država Srbija, na tom aktu ne insistira ni država Hrvatska ni Hrvati, međutim, na posledicama tog akta, na jedan perfidan način, grade svoju poziciju i danas, uglavnom oni koji su poreklom Bunjevci, a svojom voljom izjašnjavaju se kao Hrvati, ili kako bi u žargonu rekli - pohrvaćeni Bunjevci, ili kako oni sebe nazivaju “bunjevački Hrvati”. Oni danas čine deo hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, ali se ne mire sa činjenicom da veliki deo Bunjevaca ne prihvata takav status. Gotovo sve tenzije koje nastaju u vezi sa statusom Bunjevaca i Hrvata u Srbiji, polaze od toga da je deo Bunjevaca koji je prihvatio hrvatstvo iz njima znanih razloga, ne žele da private i činjenicu da su Bunjevci danas priznat autohton narod u Republici Srbiji. Njihova je očigledna želja da se ta sramna Naredba i danas primenjuje. Zato ta naredba mora biti ocenjena aktom nasilne asimilacije i zvanično proglašena ništavnom.

Dok Pokrajinska vlada nije dala podršku i dok inicijativa nije ušla u skupštinsku proceduru podsmevali su se inicijativi, a onda su nakon sto je podrška Pokrajinske vlade javno saopštena, do te mere odjednom postali zabrinuti, da svim silama insistiraju da je to tema koja narušava odnose dve države, da postoji nekakav ”identitetski spor” i da to treba bude tema na susretu Predsednika Srbije i Predsednice Hrvatske, kada bude reči o položaju manjina. Da nije žalosno, bilo bi smešno.

Da budemo potpuno jasni:

Ne postoji nikakav identitetski spor između Srbije i Hrvatske. Svako u Srbiji ima pravo da se slobodno izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Postoji hrvatska manjina u Srbiji koju predstavlja HNV, i postoji bunjevačka manjina u Srbiji koju predstavlja BNS.

Ne postoji nikakvo tzv. „Bunjevačko pitanje“ u odnosima dve države. To što bunjevačka manjina traži da ostvaruje svoja prava u Republici Srbiji, u svojoj matičnoj državi, ni na koji način ne ugrožava odnose dve države, jer ne zadire u prava hrvatske manjine i ne narušava prava hrvatske manjine u Srbiji.

Ja sam Bunjevac, nisam Hrvat, i ne pripadam hrvatskoj manjini u Srbiji. Pri tome poštujem prava svakog građanina da se izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti po svojoj volji i osećanju, pa tako i onih koji su se izjasnili da pripadaju hrvatskoj manjini, bez obzira na njihovo poreklo ili raniji status.

Jedini način da se stavi tačka na nesporazume i otklone sve dileme, jeste da se konstatuju istorijske činjenice i da se na bazi realnih odnosa uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava, grade novi odnosi – odnosi saradnje i zajedničkog prosperiteta.

Zato, ne odustajemo od zahteva da se na Skupštini APV, Naredba iz 1945. proglasi aktom nasilne asimilacije i da se kao takva proglasi ništavnom.

 


Video prilog: Bunjevački Media Centar

 

 

Konferencija za novinare Saveza bačkih Bunjevaca

Izvor: Bunjevački Media Centar (Ksenija Stojičić)   Srida, 25.10.2017.

U prostorijama Saveza Bačkih Bunjevaca u sridu, 25. oktobra održana je konferencija za novinare na kojoj se divanilo na tri teme.

IMG 8469

U proglasu koji je 14. maja 1945. godine doneo Glavni narodnooslobodilački odbor Vojvodine, a koji je upućen svim okružnim odborima, naređuje se da u ličnim dokumentima svi budu upisani ko Hrvati. Po mišljenju Mirka Bajića, pridsidnika Saveza bački Bunjevaca, Bunjevci i dalje trpe poslidice njegovog donošenja, te je neophodno ovaj akt proglasit aktom koji krši poštovanje ljudski prava.

Prije godinu dana ovaj zahtiv je predat organima Autonomne Pokrajine Vojvodine, a od tada on nije bio tema rasprave, a nije zvanično ni odbijen. Bajić je na konferecniji za novinare kazao da ovo pitanje mora bit tema o kojoj će se divanit u narednom periodu, a sve saglasno statutu AP Vojvodine.

IMG 8466

Ovo je bila prva tema koja se novinarima saopštila, dok se druga odnosila na poziv Hrvatskom nacionalnom vijeću na uspostavljanje dobri odnosa i saradnje, od strane Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.

Iako je prošlo već misec dana od upućivanja inicijative na zajednički sastanak, odgovora od strane Hrvatskog nacionalnog vijeća još nema.

Ja pozivam ovim putom i pridstavnike Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini na uspostavljanje saradnje i dobri odnosa sa Savezom bačkih Bunjevaca radi rišavanja eventualni problema.“- zaključak je Bajića.

Tamara Babić, članica pridsidništva ove stranke dodala je na kraju „Mi se svi pojedinačno pridružujemo inicijativi Fondacije „Tijana Jurić“ za izminom Krivičnog zakona kojom bi se ubicama dice, maloletnika i bremeniti žena kazna zatvora produžila do kraja života, te pozivamo sve da potpišu peticiju za ovu inicijativu.“

Video prilog: Bunjevački Media Centar

 

 

10. godina Saveza bačkih Bunjevaca

Izvor: Bunjevački Media Centar       Petak, 02.06.2017. 12:45

IMG 9882

Zakon o političkim strankama u Republiki Srbiji definiše da se politički interesi i ciljovi nacionalni manjina mogu ostvarivati formiranjem politički stranaka sa nacionalnim pridznakom, pod uslovima kako Zakon definiše.

Savez Bačkih Bunjevaca je, kao stranka bunjevačke nacionalne manjine, osnovana u maju 2007.

U trenutku osnivanja nije postojala ni jedna aktivna politička stranka sa bunjevačkim nacionalnim pridznakom, i sama ta činjenica definisala je potribu da se politički interes bunjevačke nacionalne zajednice definiše na način kako je to neophodno u demokratskom sistemu i potribi da se ostvare interesi koje bunjevačka zajednica ima ko i svaka druga nacionalna zajednica u Srbiji.

Osnovni cilj u političkom programu SBB bio je, i jeste i danas, borba za očuvanje nacionalnog identiteta i ostvarivanje prava koja pripadnici bunjevačke zajednice imaju kao i svi drugi građani. To se ne odnosi samo na isključivo teren politike, nego uopšte u društvenim odnosima u državi u kojoj živimo.

Možemo sa pravom konstatovati da je SBB u periodu deset godina rada postigao značajne rezultate u ostvarivanju svojih ciljova. To se ogleda prije svega u činjenici da je bunjevačka nacionalna zajednica danas, ravnopravni učesnik u svim društvenim procesima u Republiki Srbiji.

Od svog osnivanja, do danas, SBB je aktivni politički činilac i stranka je učestvovala na svim izborima, uvek i isključivo pod svojim imenom, i to na svim nivoima vlasti, i na republičkim, i na pokrajinskim i lokalnim izborima u Subotici i Somboru, gde i danas ima odbornike i parlamentarna je politička stranka. Smatramo da je od prioritetnog značaja da se definiše politički interes bunjevačke zajednice, da se taj interes ostvaruje pod svojim imenom, a u saradnji sa političkim strankama koje privaćaju Bunjevce ko autohton južnoslovenski narod. Danas je naš politički partner, sa kojim imamo odličnu saradnju, Srpska napredna stranka, a tu saradnju ostvarujemo i sa drugim političkim strankama koje promovišu iste ciljove.

U okviru bunjevačke zajednice, SBB je aktivna u radu i razvoju institucija zajednice, prije sveg Nacionalnog savita. U izborima za Nacionalni savit dobili smo najveću podršku i nastojimo da tu podršku i opravdamo. Naš osnovni moto u okviru zajednice je - razvoj institucija, i to će se i ubuduće nastaviti. Taj cilj najbolje smo definisali sloganom u izborima za Nacionalni savit: „Lipo je i triba igrati i pivati, ali je za očuvanje nacionalnog identiteta važno stvarati institucije“.

I svi Bunjevci moraju znati: važno je da se za sopstveni identitet i svoja prava sami borimo, a ne da čekamo da će nam to neko dati. U tome je važno imati dobro organizovanu i politički prepoznatljivu političku stranku. Sigurni smo da će SBB i ubuduće imati podršku ko i dosad.

Pridsidnik SBB, Mirko Bajić

 

Foto: Nikola Stantić

Video prilog: BMC

 
Još članaka...