Bunjevci obilužili nacionalni praznik „Dan Velikog prela”
Petak, 03.02.2017. 12:00
Jedan od svoja četri nacionalna praznika „Dan Velikog prela” bunjevačka zajednica obilužila je u četvrtak, 2. februara, u restoranu „Spartak” u Subotici. Bila je to prilika da se svi prisutni još jedared podsite prvog javnog Velikog prela, održanog 1879. godine, al i da pokažu da Bunjevci i danas niguju svoje jedinstvene običaje i čvrsto se drže svog nacionalnog opridiljenja.
Program je počo nastupom amaterske dramske grupe KUD „Bunjevka” i dilom pridstave „Zemlja naši pradidova”, a zatim su prisutni mogli čut zašto je Prelo toliko bitno za Bunjevce, al i da ova zajednica ima podršku, u varoši, u AP Vojvodini, al i u Republiki Srbiji.
Divaneć ko domaćin na Prelu dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, istakla je da je lipo što se tradicija i dalje niguje:
– Lipo je kad i danas, posli toliko godina, nismo zaboravili ko smo i šta smo. Nismo danas svi u nošnjama, ko te 1879. godine kad su se Bunjevci javno okupili, pokazali se, kazali svima ko su i šta su, al je važno da našu tradiciju čuvamo. Prelo je praznik veselja i druženja, kadgod u porodicama i med komšijama, a danas med prijateljima, sugrađanima, med svim Bunjevcima. Nismo zaboravili svoje običaje, a najlipše od svega je što smo danas tu zajedno!
Bunjevcima je nacionalni praznik čestito Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice. Izrazio je zadovoljstvo boravkom na proslavi, te je dodo da je lokalna samouprava pomagala Bunjevce, ko druge nacionalne zajednice, te da će to bit praksa i u budućnosti. Svoje obraćanje počo je ričima:
– Drage komšije, dragi moji Bunjevci, čestitam vam praznik sa željom da se i u budućim godinama na isti način okupljamo, proslavljamo i negujemo tradiciju. Obeležavamo ono što su nam naši preci ostavili. Izuzetno smo ponosni na našu bunjevačku zajednicu, kažem našu, jer smo zajedno upućeni jedni na druge, zajedno smo stvarali i Srbiju.
Mihalj Njilaš, pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i podpridsidnik Vlade AP Vojvodina, pofalio je aktivnosti Bunjevaca na očuvanju identiteta zajednice.
– Bunjevačka nacionalna manjina je brojna i organizovana, a za nas u Pokrajini je bitno da kao takva valjano i obeležava svoje praznike. Ovo je jedan lep praznik, drago mi je što sam tu, a želim da ova godina bude mnogo bolja za nacionalne savete, između ostalog i bunjevački, jer ima prostora za to.
Poruke Bunjevcima uputio je priko svog izaslanika Nedeljka Tenjovića i pridsidnik Republike Srbije Tomislav Nikolić. Tenjović je, izmed ostalog, kazo:
– Prenosim vam želje predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića da svoj praznik provedete u radosnoj atmosferi i prenosim vam njegove iskrene pozdrave u znak sećanja 1879. godine kada je na hiljade Bunjevaca izašlo u nošnji u javnost da pokažu svoje postojanje, zajednicu koju su uspeli da sačuvaju radeći za budućnost na lekcijama iz prošlosti. Iako im je to dosta puta bilo zabranjivano, Bunjevci su, od kako su došli na ove prostore, uz dosta muke, ali sa mnogo snage i upornosti, uspeli da sačuvaju običaje, veru, jezik, da ostanu svoji i prepoznatljivi. To što su se u našoj zemlji održale nacionalne manjine govori da je Srbija iskreno i materinski prigrlila sve nacionalnosti, da je razvijala i čuvala njihovu posebnost, ističući da su različiti narodi, kultura, veroispovest njeno bogatstvo...
Kako je to i običaj, na Prelu je proglašena i najlipša preljska pisma. Prema ocini žirija u kojem su bili Ana Popov, Tamara Babić i Nevenka Bašić Palković, nagradu je odnela pisma „Prelo je naše blago” autora Gabrijele Diklić. Takođe, po tradiciji, izvršen je i izbor najlipše prelje. Med dvanajst lipi cura, žiri, u kojem su bili Kata Kuntić, Mirko Babičković, Velibor Mačković, al i svi gosti koji su na kuponima glasali, za najlipšu je izabrana Aleksandra Vuković, Ivana Dulić je bila prva, a Ivana Brančić druga pratilja.
Naravno, nije izostala ni tradicionalna rana, sa krumpiračom, ko „zvizdom večeri”, goste je zabavljo Tamburaški orkestar „Tajna”, a oni najsrićniji su kući očli sa vridnim nagradama sa tombole.
Bunjevci obilužavaje nacionalni praznik „Dan Velikog prela – 2. februar”
Utorak, 17.01.2017. 12:45
Bliži se termin obilužavanja jednog od četri nacionalna praznika bunjevačke zajednice „Dan Velikog prela – 2. februar”. Obilužavanje nacionalnog praznika organizuje Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine, a upravo je to bila tema konferencije za medije održane u utorak, 17. januara.
– Na Marin, 2. februara, već tradicionalno obilužavamo naš nacionalni praznik. To je za nas, Bunjevce, izuzetan dan i izuzetno važan praznik jel su se 1879. godine, što je ozbiljna vrimenska perspektiva, prvi put Bunjevci organizovano skupili, di su javno, pokazali državi, varoši i okolini da su organizovana i respektabilna nacionalna zajednica. Više od sto godina kasnije naša namira je i dalje taka. Prelo je običaj veselja i radosti, zato one koji su već sa nama slavili dođu ponovo, a oni koji nisu, nek nas posite, pa će vidit kako je lipo – istakla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.
Obilužavanje „Velikog prela” biće održano u restoranu „Spartak” u Subotici, u četvrtak, 2. februara, sa početkom u 19 sati.
– I ove godine, ko i prithodni, biće pripravljen tradicionalni program. Biće tu i dio kulturnog programa, po tradiciji su to izbor najlipše prelje i izbor najlipše preljske pisme. Za oba izbora biće određen žiri, a svi gosti će moć dat svoj glas u izboru najlipše prelje. Za dobru atmosferu će se postarat tamburaški orkester „Tajna”, a KUD „Bunjevka” će prikazat običaj prela, kroz dio trećeg čina pridstave „Zemlja naši pradidova” posvećenog upravo prelu – kazala je Kata Kuntić, pridsidnica Odbora za kulturu u NSBNM.
Kako je to i običaj, oko ponoći će bit organizovana i tradicionalna tombola, nuz bogate nagrade.
Cina karte za Prelo je 1.600 dinara, a rezervacija se mož izvršit priko telefona 024/551-604, a isti telefon je rezervisan za sve informacije.
U okviru obilužavanja Međunarodnog dana ljudski prava u prostoru „Beogradskog sajma” održan je prvi „Sajam nacionalnih manjina”, koji se odvijo pod sloganom „Složan mozaik Srbije”. Bila je to prilika da se na štandovima prikažu nacionalne manjine koje žive u Srbiji, odnosno da se vidi bar dio njevog kulturnog nasliđa, al i folklora, običaja, gastronomije...
Iza organizacije ovakog obilužavanja Međunarodnog dana ljudski prava stala je Vladina kancelarija za ljudska i manjinska prava, čija je direktorka Suzana Paunović istakla da se etnički mozaik Srbije sa pravom mož nazvat složnim mozaikom, te je dodala:
– Uprkos ogromnim izazovima proteklih decenija Srbija je uspela da složno, zajedno sa svojim građanima, i većinom i manjinama, sačuva svoju raznolikost, multikulturalnost i različitost. Danas smo na to ponosni. Tako različiti, a tako slični, ne možemo a da ne osećamo ponos što živimo u zemlji koja je to iznedrila i sačuvala. To nije bilo ni jednostavno, ni lako. Nije bilo lako biti manjina na Balkanu, gde većina često nije uočavala probleme manjina, a odnos nekih pripadnika većina umeo je da bude netolerantan. Vlada Republike Srbije ne gaji takve vrednost i takve odnose, sa problemima se ozbiljno hvatamo u koštac i rešavamo ih. Nemamo čaroban štapić, ali radimo na prevazilaženju teškoća i u poboljšanju položaja svih nacionalnih manjina, a nacionalne manjine su najbolji most za odnose sa susedima. Upravo ovaj Sajam šalje poruku o značaju suživota, međusobnom razumevanju među narodima koji žive u ovoj zemlji i na ovom prostoru. Zajedno živimo, zajedno radimo, sarađujemo na svim poljima, razumemo se, i to je naš osnovni cilj. Takav pristuo naši građana prihvataju i poštuju, a Vlada R. Srbije nastavlja da radi sa nacionalnim manjinama kao pouzdani partner.
Prilikom svečanog otvaranja prisutne predstavnike nacionalni manjina pozdravio je Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. On je istako da je Srbija zemlja koja slavi različitost svoji stanovnika.
– Malo je zemalja koje kao Srbija mogu da se pohvale, ne samo brojem i raznolikošću manjina, već i odnosima koje gajima jedni prema drugima. Uvek ima nešto što može i mora da se uradi, ali u ovoj zemlji nema mržnje, nema predrasuda. Ova zemlja voli svako svoje dete, pa na kom god jeziku da plače, ako je moguće to razlikovati. Ova zemlja voli svoju decu, a koliko ih bude volela, koliko im bude dala da se razvijaju i napreduju, koliko budu bolji ljudi od nas, toliko će i Srbija biti bolja, naprednija, sigurnija, bolje mesto za život. Ni jedna nacionalna manjina ne sme da se posmatra kroz neku drugu zemlju. Ona je deo Srbije, mi je volimo, zato što je vode, što se ovde i raduje i plače, što je bila tu i u teškim i manje teškim vremenima. Nijedna nacionalna politika neće i ne može biti talac nečije politike. Svaka manjina je ponos Srbije, način da se Srbija obrati susedima i čitavom srpskom rodu – istako je Vulin i naglasio:
– Ova zemlja vas voli, vi ste njen važan deo, veliki, lep. Bez vas bi Srbija bila siromašna i jednolična. Kako bi se malo različitih glasova čulo, kako bismo znali malo stvari, kako bismo bili siromašni da nema svih nacionalnih zajednica. Ovo parče zemlje i ovo parče našeg neba pripadaju svima onima koji su se ovde bar jednom nasmejali ili zapakali.
U Srbiji, koja se odlikuje velikim brojem nacionalni manjina, postoje nacionalni saviti dvadeset i jedne nacionalne manjine koje finansira država, a koji su nadležni za ostvarivanje prava. Med njima je i Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine, a upravo su se i Bunjevci pridstavili na Sajmu, sa samo jednim malim dilom svojeg kulturnog nasliđa.
– Međunarodni dan ljudski prava, dan u kojem se promoviše jednakost svi nacionalni manjina je i za nas, Bunjevce, izuzetno važan. Bitno je da i mi imamo priliku pokazat ono što je za nas autentično i karakteristično, al i da vidimo kako izgledaje drugi – istakla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica NSBNM.
Bunjevci su se na Sajmu pridstavili postavkom tradicionalnog božićnog astala, nuz božićnjak, granu, zamedljanu rakiju..., al i nuz karakteristične rukotvorine od slame, izdavaštvo... Štand bunjevačke zajednice uredila je Kata Kuntić, pridsidnica Odbora za kulturu u NSBNM, al i pridsidnica Kulturnoumitničkog društva „Bunjevka”, a sudeć po interesovanju prisutni, bio je to jedan od najposićeniji štandova tokom sajma.
Istovrimeno, trajala je promocija nacionalni zajednica i na bini, a Bunjevci su se pridstavili prikazom običaja – Kraljice – u izvedbi mali folkloraca iz KUDŽ „Bratstvo”, nuz pomoć Antuša i Zagorke Romić.
