IN MEMORIAM

 „Bunjevačko kolo” iz Sombora se prvi avgustovski dana oprostilo od svoje dvi članice,
Irene i Ksenije Vuković, dugogodišnje članice Udruženja, sjajne umitnice, divne saradnice

IRENA VUKOVIĆ
(1935-2023)

Irena Vuković je rođena 1935. godine i u braku sa Franjom Vukovićom dobila je ćer Kseniju rođenu 1961. godine. Radni vik je provela ko privatnik-frizer, višta sa umitničkim radom u rukama i prstima.

Za svoju dušu slikala je, radila goblene i oslikavala grnčariju. Vrhunac njezinog umitničkog stvaranja jeste upoznavanje slamarske umitnosti prija 18 godina, kad je, zajedno s ćeri Ksenijom, učila slamarenje u „Bunjevačkom kolu”. Njezine vište ruke su zdravo brzo udahnile duše slamarskim priplitajima, a urođeni talenat za umitnost je svoj vrhunac dostigo upravo u slamarskim slikama.

Irenkine slike su nagrađivane od opštinski, zonski, pokrajinski pa republički smotri likovnog amaterizma.

Zvanje majstorske, a potom i velemajstorske titule ostvarila je više puti na Međunarodnoj izložbi rukotvorina i kolekcionarstva. Učestvovala je na najvećem broju slamarski kolonija, na brojnim kolektivnim izložbama od Subatice do Sombora. Njezini radovi su prišli granice ne samo naše varoši već i države i kontinenta. Živila je tiho i dostojanstveno kako je i zauvik napuštila ovaj svit 2. avgusta.

 KSENIJA VUKOVIĆ 
(1961-2023)

Ksenija Vuković je rođena u Somboru, 2. aprila, 1961. godine, ko jedinica u majke Irenke i oca Franje – Đuke. Pohađala je škulu „21. Oktobar”, a deveti i deseti razred u škuli „Vlada Aksentijević” u zgradi sadašnje Trgovačke škule. Upisala je Sridnju kulturološku škulu, pa je studirala istoriju. Prid kraj škulovanja se posvađala sa sridnjim vikom, napuštila je fakultet i upisala Pedagošku akademiju, koju takođe nije završila do kraja... uvik tragajuć za čime boljim, lipšim, srcu bližim.

Tragala je stalno za kakom samo njoj poznatom lipotom, često gubeć srce u vičnom ratu s realnošću. Imala je ljubavi za kojima je patila, i koje su za njom patile, al nikada ih nije ostvarila. Njezina je kuća bila otvorena za sve – uvik, ko i njezino nižno srce, spremno svakog saslušat i saučestvovat u svačijem bolu. U njezinom domu ko da je stalo vrime... Stara somborska ulica, stari nameštaj u kući, mnošto životinja u kući i u avliji, tušta cvića, kredlike koje šetaje svudak okolo... U mladosti se bavila baletom, gimnastikom, divno je svirala flautu, bila je u tamburaškom horu u škuli. Svašta je mogla, svašta je tila i znala...

Sustrila se sa „Bunjevačkim kolom” prija tušta godina i ostala mu je virna do kraja. Prija 12 godina postala je tehnički sekretar istog i radila je sve, bukvalno sve što je bilo potribno, ne štedeć sebe nimalo. Bila je članica Slamarske sekcije i njezina pridsidnica. Davala je izjave vezane za rad sekcije i izložbe i bila njezin istinski vođa. Volila je plest slamu i sa svojom majkom sastavljala je čarobne slike od slame. Izradila je mnošto slika i dobijala je prve nagrade na pokrajinskim takmičenjima, a u Sremskoj Mitrovici pofale je dobila njezina slika sa dvoje mladi koji leže u žitu, a koju je nazvala „Van Gog na moj način“. Vodila je umitnički studio, a kada se isti izdvojio iz „Bunjevačkog kola“, nastavila je radit s mladim umitnicima – dicom koja su je obožavala, nastavljajuć tradiciju Umitničkog studija. Prija 2-3 godine počela je radit u „Kulturnom centru“, pridano, vridno, ko što je to uvik i činila.

Sveta misa za naše Irenu i Kseniju Vuković biće održana 12. septembra u 18h, u Crkvi Svetog Križa u Somboru.