Objavljeni su konačni rezultati izbora za Savete mesnih zajednica, održani 07. jula, na kojima je učestvovo i SAVEZ BAČKIH BUNJEVACA.

Izbori su protekli brez ikakvi primedbi.

SAVEZ BAČKIH BUNJEVACA je učestvovo samostalno, sa svojom listom, u za nas tipične, tri mesne zajednice – u Bajmoku, Novom Žedniku, i Ljutovu, a u svim drugim mesnim zajednicama podržali smo zajedničku listu Srpske napredne stranke.

Na samostalnom izlasku ostvarili smo odlične rezultate.

U svim mesnim zajednicama di smo imali samostalnu listu ostvaren je rezultat od 17%, što je daleko bolje od prošli izbora.

Zafaljujemo glasačima na podrški!

U Bajmoku imamo tri mandata, i u Savetu mesne zajednice SAVEZ BAČKIH BUNJEVACA će pridstavljati Stevan Bešlić, Marko Beretić i Svetlana Mormer.

U Novom Žedniku imamo dva mandata, i u Savetu mesne zajednice SAVEZ BAČKIH BUNJEVACA će pridstavljati Franjo Šarčević i Vince Letić.

U Lutovu imamo jedan mandat, i u Savetu mesne zajednice SAVEZ BAČKIH BUNJEVACA ća pridstavljati Petar Ivković.

Posebno ističemo i našu zaslugu što je zajednička lista Srpske napredne stranke u Tavankutu odnela pobidu. Tako je spričena dalja hrvatizacija u Tavankutu, koju sprovodi DSHV već duže vrime.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić positio je u ponediljak, 8. jula, Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine, a tom prilikom održan je i sastanak na kojem su, u ime NSBNM, prisustvovali dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Savita, i Mirko Bajić, podpridsidnik.

– U poslednjih godinu dana intezivno se bavimo položajem pripadnika nacionalnih manjina, a to se očituje i preko sastanaka sa predstavnicima nacionalnih saveta koje, uz veliku pomoć nacionalnih saveta, organizujemo svaka četiri meseca – istakao je Pašalić, a potom se osvrnuo i na jednu od značajnih tema razgovora – pitanje Dekreta iz 1945. godine.

– Bilo nam je važno da sagledamo položaj bunjevačke nacionalne manjine s obzirom na sve istorijske okolnosti. Sagledaćemo problem iz svih aspekata, pre svega pravno-tehničkih, ali i istorijskih i ciljnih, u smislu posledica tog Dekreta i preduzeti sve potrebne radnje da se vidi suština koju je Dekret doneo po ovu nacionalnu manjinu.

Pitanje Dekreta odavno muči Bunjevce, a posebno boli i što je prošlo već toliko godina, a da se on i dalje ne ukida, odnosno da se i dalje neformalno koristi.

– Pokušali smo doć do tog da se Dekret proglasi ništavnim i da se okarakteriše aktom nasilne asimilacije političkim putom i došlo je do zastoja. Nećemo se pomirit, postoje i druge instance, institucije koje vode računa o svim građanima Srbije, a to su i Bunjevci. Zato se planiramo i zvanično obratit republičkom zaštitniku građana. Ta naredba je svojevrimeno proizvela nesagledive negativne poslidice po Bunjevce, a i dan danas ima efekte. To svakako nije prijatna politička tema, smeta svima, al najviše nama. Dolaze nam novi popisi, mi vodimo računa o našim Bunjevcima, a želimo samo status ko što imaje sve druge nacionalne manjine u Srbiji. Mislim da ne tražimo tušta - kazala je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica NSBNM.

N. S.

Po već dobro poznatoj tradiciji Bunjevački kulturni centar „Bajmok“ bio je domaćin i organizator risa na tradicionalan način. Naravno, rič je o još jednom dilu proslave nacionalnog praznika Bunjevaca „Dana Dužijance“, a podršku risu u Bajmoku, na njivi Branka Pokornića, dali su UK „Centar za kulturu Bunjevaca“ i Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine.

Bilo je zanimljivo, al i poučno, vidit kako se kadgog, nuz tušta više muke nego danas, dolazilo do zrna žita. Tribalo je uranit, pripravit uža, ručno pokosit žito, pokupit ga, odnet s njive na kamarama, a onda bi se čekala vršalica...

Danas, naravno, ris iđe drugačije, niko više ne kosi žito ručno, al Bunjevci i dalje zdravo cine svako zrno žita koje – život znači.

N. S.

Video prilozi: BMC

Galerija fotografija