│ Ponediljak, 27.01.2020. │

SAOPŠTENJE SAVEZA BAČKIH BUNJEVACA

Odgovor na saopštenje Tomislava Žigmanova predsednika DSHV

Poštovani gospodine Žigmanov,

Danas se svako ima pravo izjasniti o svojoj nacionalnoj pripadnosti po sopstvenom osećanju.

Vi kažete da ste Hrvat. Ja to cenim i želim vam u tom pogledu sve najbolje.

Ne prozivam Vas zbog toga, ne vređam, i ne vređam Vaša nacionalna osećanja.

Vi za mene kažete da sam Bunjevac koji ne želi biti Hrvat. Pa zašto ne bi ste rekli da sam Bunjevac koji ne želi biti Mađar, ili Srbin, na primer..., nego da ne želim biti Hrvat? Time Vi vređate moja nacionalna osećanja, jer ja sam Bunjevac zato što znam šta sam, a ne zato što ne želim biti nešto drugo. Tako bi ja mogao da vređam Vas i da kažem da ste Bunjevac koji želi biti Hrvat – drugim rečima da neznate šta ste.

Tvrdite da je naš zahtev da se Naredba iz 1945., kojom se NAREĐUJE da se svi Bunjevci imaju smatrati Hrvatima bez obzira na ličnu izjavu oceni aktom asimilacije, namera razbijanja hrvatske zajednice... ta vaša tvrdnja mene uverava da Vi i danas smatrate da ta „Naredba“ treba da važi i da optužujete državu u kojoj i Vi danas živite, Republiku Srbiju, da time što „Naredbu“ ne primenjuje, slabi hrvatsku zajednicu.

To nas dodatno motiviše da zahtevamo da se „Naredba iz 1945.“, kojom se NAREĐUJE da se svi Bunjevci imaju smatrati Hrvatima bez obzira na ličnu izjavu, oceni aktom asimilacije i da se konstatuje ništavnost tog akta, kao takvog.

Da je to bio državni akt koji je i te kako primenjivan, postoje brojni dokazi u vidu spisa koji su sačuvani u Istorijskim arhivima. Činjenica je da se od raspada bivše SFRJ taj akt više nije primenjivao. Nije dakle nas Bunjevce „izmislio Milošević“, nego nova država, u kojoj mi Bunjevci živimo – danas Republika Srbija, taj akt nije više primenjivala i Bunjevci su se mogli izjasniti onako kako su sami želeli.

Mi ćemo i dalje tražiti, da Bunjevci, koji su ravnopravna nacionalna manjina u Republici Srbiji po Ustavu i Zakonu, ubuduće ostvaruju ista prava kao što ostvaruju pripadnici drugih nacionalnih manjina. Sa radošću bi prihvatili da ostvarujemo samo toliko prava koliko danas u Republici Srbiji ostvaruje hrvatska nacionalna manjina kojoj Vi pripadate.

Pored zahteva da se „Naredba 1945“ oceni aktom asimilacije, tražimo i da se bunjevački jezik uvede u Statut grada Subotice, u skladu sa važećim Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma. Uostalom, zar nije prvi Statut grada Subotice, davno davno, pisan na bunjevačkom jeziku? To bi Vi gospodine Žigmanov trebali znati. Kao što bi trebali znati koliko je pre „Naredbe“ na ovim prostorima živelo Hrvata, a koliko Bunjevaca.

Subotica, 27.01.2020. godine

Predsednik SBB  

Mirko Bajić

│ Izvor: BMC Sombor │ Ponediljak, 27.01.2020. │

Čonopljansko „Bunjevačko prelo”

U organizaciji familije Jozić iz Čonoplje, Saveza bačkih Bunjevaca i BKC „Lemeški Bunjevci“, u petak, 24. januara u svečanom prostoru „Sala LUX Rano Jutro“, održano je Čonopljansko „Bunjevačko prelo”. Čonopljani su ovom prilikom ujedno obilužili jedan od četri nacionalna praznika - Dan Velikog prela.

„Mi smo veoma zadovoljni. Bitno je da je sala puna, da se ljudi prisete običaja i da se družimo“ - istakla je Ljiljana Jozić, organizator prela.

Prigodan kulturno-umitnički program ulipšali su igrom GKUD „Sombor“ iz Sombora. Lipe stihove čitala je Anja Knežević a šaljive pisme Ružica Parčetić. Dio kulturno-umitničkog programa bio je skeč u izvođenju glumaca amatera iz Čonoplje i Lemeša, autorke Marije Feher. Nuz somborske tamburaše prelo je pismom ulipšala Tamara Babić.

Svečanosti su prisustvovali pridsidnica Odbora za kulturu BNS Kata Kuntić, podpridsidnik BNS Nikola Babić, pridsidnik Izvršnog odbora BNS Branko Pokornić, pridsidnik SBB i podpridsidnik BNS Mirko Bajić, pridstavnici bunjevački institucija i udruženja ko i pridstavnici media. Na prelu su se okupili gosti iz Čonoplje, Svetozara Miletića, Sombora, Bajmoka i Subotice.

„Nama je interes i želimo da se ovakve manifestacije očuvaju, jer je to naš bunjevački nacionalni praznik“, kazo je podpridsidnik BNS, Nikola Babić.

Savez bačkih Bunjevaca i ove godine je na poseban način doprineo održavanju Čonopljanskog „Bunjevačkog prela”, darujuć glavnu nagradu na tomboli - žensku biciglu.

„Savez bačkih Bunjevaca je prisutan već nikoliko godina od kako se organizuju razne manifestacije i bunjevačke proslave u Čonoplji, i ne samo u Čonoplji nego i u Somboru. Mi sa velikim zadovoljstvom u tome učestvujemo kako bi pomogli vake manifestacije“, istako je pridsidnik SBB, Mirko Bajić.

Posli večere organizovana je tombola s vridnim nagradama. Premiju ženska bicigla otišla je u ruke Katarine Tot.

Tokom večeri organizatori su podsitili goste na tradicionalnu igru kod Bunjevaca iz Čonoplje poznatu ko „jastuk tanc”. Nuz pismu, igru, gosti su se zabavili a utisci će se pričat do sledećeg Čonopljanskog „Bunjevačkog prela”.

Medijski sponzori Čonopljanskog „Bunjevačkog prela” su Bunjevački media centar iz Subotice i Bunjevački media centar iz Sombora.

S. L.

VIDEO PRILOZI: BMC

FOTOGRAFIJE

│ Objavljeno: Ponediljak, 20.01.2020. │

Održano 11. Veliko bunjevačko prelo u Tompi

Veliko prelo jedanaesto po redu održano je u subotu, 18. januara u Tompi u Republiki Mađarskoj.

Organizator Prela je bilo KUD „Kolo” iz Tompe nuz podršku Veh Lasla, gradonačelnika opštine Tompa.

Delegaciju Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine su činili pridsidnica BNS dr Suzana Kujundžić Ostojić, Branko Pokornić pridsidnik IO BNS, pridsidnica odbora za kulturu pri BNS, Kata Kuntić ko i pridstavnici bunjevački institucija.

U kulturno-umitničkom dilu programa nastupilo je KUD „Kolo” iz Tompe sa bunjevačkim igrama i kulturno-umitničko društvo iz Bačalmaša.

Bunjevci u Mađarskoj još uvik niguju bunjevačke igre i pisme ko i jezik, što dokazuje da prinose svoje običaje na mlađu generaciju koja niguje tradiciju.

T. B.

Video prilog

Fotografije