Obrazovanje kao uporište identiteta Bunjevaca

│ Izvor: BMC Sombor │ Petak, 05.06.2020. │

Na Pedagoškom fakultetu u Somboru ove godine odobren je projekat pod nazivom „Obrazovanje kao uporište identiteta Bunjevaca“ nuz podršku Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine i biće realizovan u saradnji sa savitom i pridsidnicom dr Suzanom Kujundžić Ostojić.

Rukovodilac projekta profesor dr Nataša Branković ukazala je na predmet istraživanja projekta, „Pedagoški fakultet već godinama sarađuje sa NSBNM i mi kroz naš izborni predmet koji imamo za naše buduće učitelje omogućavamo dodatne kompetencije studentima za izvođenje izbornog predmeta u osnovnoj školi. Mi smo kroz ovaj projekat naime zamislili da ispitamo uticaj izbornog predmeta pod nazivom Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture na formiranje etno-kulturalnog identiteta Bunjevaca, odnosno učenika koji su pripadnici bunjevačke nacionalne manjine“.

Istraživački tim čine profesor dr Aleksandar Petojević i docent dr Marija Bošnjak Stepanović koja je istakla sadržaj istraživanja projekta. „Projekat je zamišljen tako da se uključe učenici, pripadnici bunjevačke nacionalne manjine koji pohađaju osnovnu školu od prvog do osmog razreda u subotičkoj i somborskoj opštini. Osim učenika koji pohađaju taj izborni predmet u istraživanje će biti obuhvaćeni i pripadnici bunjevačke nacionalne manjine koji nisu pohađali ovaj izborni predmet. Naime želimo da utvrdimo da li postoje razlike i u kojoj meri su one izražene između onih učenika koji su obrazovnim sistemom bili obuhvaćeni kad je u pitanju učenje i poučavanje o običajima, jeziku, identitetu i poreklu Bunjevaca i onih koji nisu bili obuhvaćeni tom vrstom obrazovanja.“

U anketi, koja će bit oblikovana kao instrument istraživanja u ovom projektu, biće obuhvaćeni segmenti o običajima, jeziku, kulturi, načinu života i tradicionalnim vridnostima bunjevačke nacionalne manjine. U okviru istraživanja biće vršena komparacija rezultata prije svega prema tome dal su učenici pohađali il ne ovaj izborni predmet, odnosno koliki je domet i uticaj nastave navedenog izbornog predmeta na etno-kulturni identitet učenika. Komparacija će se vršit i prema još nekim parametrima kao što su: pol, broj godina pohađanja izbornog predmeta, kao i urbana ili ruralna sredina iz koje potiču ispitanici. Realizacija projekta planira se od septembra miseca, obrada podataka tokom zimskog perioda a rezutate bi objavili tokom prolića 2021. godine.

„Posli petnajst godina koliko se pridaje predmet Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture u osnovnim škulama, bilo bi dobro da vidimo šta je ono što smo uradili i šta je ono što još priostaje da se uradi. Ako pogledamo za tih petnajst godina, bliže deset iljada đaka je prošlo kroz ovaj predmet i bilo bi dobro da se suočimo sa efektima tog šta je to što smo uradili, jer posli toliko godina očekiva nas verovatno i dalje i drugo. Sam koncept istraživanja, na koji način triba da bude, tribo bi da pruži brojne informacije koje su nama potribne ko određena vrsta odjeka onog što smo mi za ovo vrime radili s jedne strane i Pedagoškom fakultetu, odnosno ovom projektu s druge strane“, istakla je pridsidnica NSBNM dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Još jedan od ciljova istraživanja je i utvrđivanje postojanja motivacije za nastavak obrazovanja u oblasti izučavanja bunjevačkog jezika sa elementima nacionalne kulture u sridnjoškolskom obrazovanju. Kako je pridsidnica NSBNM dr Suzana Kujundžić Ostojić navela, ove godine bunjevački se nudi prvi put u sridnjim škulama, te je svakako ovo jedan dobar putokaz kojim putom triba ići dalje.

BUNJEVCI PRIDALI LISTU ZA IZBORE NA GRADSKOM NIVOU

Cilj – odbornička grupa

│ Izvor: BMC │ Srida, 27.05.2020. │

U utorak, 26. maja, Gradskoj izbornoj komisiji pridata je šesta izborna lista. Rič je o listi koalicije Saveza bačkih Bunjevaca i Bunjevci građani Srbije, a lista nosi naziv „Bunjevci za Suboticu – Savez bačkih Bunjevaca”.

– Savez bačkih Bunjevaca je nosilac političke kampanje, uz nas je i druga politička stranka Bunjevaca koja diluje – Bunjevci građani Srbije, a dali smo mogućnost da na listi budu i oni koji nas podržavaju kroz bunjevačka udruženja. Zato smo i listu nazvali „Bunjevci za Suboticu – Savez bačkih Bunjevaca“, jer je ona otvorena za interes svi Bunjevaca, a ne samo oni koji bi se samo politički deklarisali – istako je Mirko Bajić, pridsidnik SBB-a.

Ime liste, kako navodi Bajić, nije slučajno.

– Mi, Bunjevci, zalažemo za dobru Suboticu, za bolju Suboticu, onaku kakvu su naši prici gradili vikovima. Time želimo da ukažemo da su Bunjevci dio grada i to onaj koji ne može da se ne vidi, da se ne kaže da je tu i da moraju da Bunjevci ostvaruju svoja prava ko i drugi sa kojima zajedno živimo. Nastojaćemo da dobijemo podršku birača kako bi ostvarili ono što nam je jako bitno, da uđemo u Skupštinu. Jer bez ovakog učešća u životu, naročito u gradu u kojem živimo, ne može biti ni rezultata. Niko se za nas neće zalagati koliko se mi moramo sami zalagati za sebe. To je poruka i našim biračima.

Pridsidnik SBB-a kaže da je cilj da se dobije podrška birača dovoljna za tri mandata.

– Time bismo imali sopstveni odbornički klub, te mogućnost da sami pridlažemo akta Skupštini, da tražimo stvari koje su za nas važne, a ne da neko drugi to čini umisto nas. Prvi zadatak kada u Skupštinu uđemo na taj način biće da se u Statutu Subotice uvede bunjevački jezik, jer to mora da se uradi po zakonu, a još nije urađeno.

Da je lista specifična po tome da ima 12 žena i 11 muškaraca navela je Tamara Babić.

– Imamo više od 50% žena, Bunjevki, koje su se svojim radom istakle u raznim oblastima dilovanja u zajednici. Sa svim svojim kvalitetima daćemo doprinos u jačanju bunjevačke zajednice u naredne četri godine.

U razvoju čitave teritorije Subotice neće biti zapostavljena ni prigradska naselja i sela.

– Razvoj sela je možda i bitniji od razvoja grada. Spremni smo da pomažemo gradu, ali i da grad pomaže selu, da zajedno gradimo našu Suboticu – dodaje Stevan Bešlić, kandidat na listi.

VIDEO PRILOG: BMC

GALERIJA FOTOGRAFIJA

PROŠLO JE 75 GODINA OD DONOŠENJA NAREDBE
DA SVI BUNJEVCI MORAJU BITI HRVATI

│ Izvor: BNS │ Petak, 15.05.2020. │

    14. maja navršava se 75 godina kako je u tadašnjoj državi u kojoj su živeli Bunjevci, donet državni akt – Naredba, da se svi Bunjevci bez obzira na ličnu izjavu, imaju smatrati Hrvatima... – akt asimilacije bez presedana! Akt kojim je jedan čitav narod obespravljen.

Ni danas, 75 godina kasnije, i 30 godina od kako te države više nema, ovaj akt nije zvanično osporen! Posledica toga je da i danas mnoge Bunjevce prosto smatraju Hrvatima i da se mi  Bunjevci, organizovani u skladu sa Zakonom u Republici Srbiji, smatramo nekom novom nacionalnom manjinom, a ne tradicionalnom nacionalnom manjinom koja vekovima živi na ovim prostorima.

Zahtev Nacionalnog saveta Bunjevaca da se taj akt – Naredba, Deklaracijom Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine zvanično oceni kao akt asimilacije i kao takav proglasi ništavnim, upućen pre više godina, do danas nije na Skupštini razmatran.

Zahtevamo da Skupština APV taj akt - Naredbu GNOOV od 14. maja 1945, oceni aktom asimilacije i zvanično proglasi ništavnim, i da tako nas Bunjevce u Republici Srbiji smatra tradicionalnom nacionalnom manjinom.

Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine

predsednica

dr Suzana Kujundžić Ostojić