ISTORIJSKA TRIBINA POSVEĆENA BUNJEVAČKOM KAPETANU LUKI SUČIĆU

│ Četvrtak, 15.06.2023. │

U okviru obilužavanja jednog od bunjevački nacionalni praznika „Dana Dužijance 2023“ u sridu, 14. juna, organizovano je pridavanje o znamenitom Bunjevcu, ratniku i subatičkom kapetanu LUKI SUČIĆU „PRILOG BUNJEVAČKOJ ISTORIJI - BIOGRAFIJA KAPETANA LUKE SUČIĆA” u organizaciji BEIC „Ambrozije Šarčević” u prostorijama Bunjevačke matice. Pridavač na ovoj manifestaciji je bio poznat somborski istoričar i publicista Milan Stepanović koji je divanio o značaju lika i dila kapetana Luke Sučića.

- Za svaki narod je izuzetno važno da pozna i istraživa svoju istoriju, brez istorije nema ovog danas, a još manje ima onog sutra. Za istoriju se kaže od vajkada da je učiteljica života. Večeras i u nikim pridavanjima u budućnosti, virujemo da ćemo dosta tog uvidet di smo pogrišili i kako tribamo da ieđmo dalje – istakla je na samom početku programa pridsidnica BNS dr Suzana Kujundžić Ostojić.

„Kapetan Luka Sućić poteko je iz plemenite familije Sučić iz livanjskog kraja. Matija Pavao Sučić navodi da je rođen u Albani u Bosni oko 1648. godine što je u stvari Bila (lat. alba = bela) kod Livna. Jedan je od pridvodnika Bunjevaca u seobi u Ugarsku. Pridvodio je Bunjevce u borbama protiv Turaka u Bačkoj 1687—1688. godine. Istako se u bitki kod Sente 1697. godine. Za zasluge u ratu protiv Turaka dobio je od cara Leopolda I potvrdu plemstva svoje familje 1690. godine. Bačka županija mu je potvrdila plemstvo 1718. godine“.

Realizaciju projekta podržo je Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku dilatnost.

T. B.

VIDEO PRILOG

FOTOGRAFIJE

URUČENI UGOVORI ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA IZ OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA OD STRANE POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA KULTURU, JAVNO INFORMISANJE I ODNOSE S VIRSKIM ZAJEDNICAMA

│ Petak, 09.06.2023. │

U svečanom holu Pokrajinske vlade u petak, 9. juna, uručeni su ugovori za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja od strane Sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnosa s virskim zajednicama u Novom Sadu.

Ugovore je svečano uručila sekretarka Dragana Milošević di je za sufinansiranje 220 projekta opridiljeno 90 miliona dinara di je ozbiljno potpomognut rad medija sa teritorije AP Vojvodine iz budžeta.

Posebno se ističe kontinuirana podrška 22 lista na osam manjinski jezika čiji su osnivači Nacionalni saviti nacionalni manjina di su sridstva u odnosu na 2016. godinu uvećana sa 260 miliona dinara na 490 miliona dinara i time omogućili dalji kontinuirani rad.

Za konkurs vezan za unapriđenje profesionalni standarda izvojeno je 10 miliona dinara za 32 projekta di se ovim projektima jačaju profesionalni i stručni kapaciteti al i nivo novinarske pismenosti.

Na potpisivanju ugovora za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja bili su prisutni i pridstavnici bunjevačke nacionalne zajednice.

T. B.

U „BUNJEVAČKOJ MATICI“ ODRŽANO PISNIČKO VEČE

Vrime salaša i lampaša

│ Četvrtak, 08.06.2023. │

Iako Gabrijelu Diklić i Alisu Prćić Vukov dile godine života, količina sićanja u „arhivi“, veže ji zajednička ljubav prema poeziji na ikavici, zajednička ljubav prema salašima koji su, brez obzira na to dal na njima žive el ne, i dalje neraskidivi dio duše ovi pisnikinja. Tako je i ta ljubav spojila Gabrijelu i Alisu u pisničkoj večeri „Vrime salaša i lampaša“ u „Bunjevačkoj matici“, u večeri koja je odisala sićanjima na kadgodašnje vrime, na život i mladost...

– Mislim da svima fali malo ovaki okupljanja, još od vrimena „korone“ kad se nismo mogli sastajat, a posli je opet uvik štogod bilo. Volim recitovat i dajem sve od sebe da to bude dobro. Ono što sam napisala o salašima mislim da je to to i da više neću pisat na tu temu. Vrime salaša i lampaša je prošlo. Ovi salaši, što su sad ostali, ne liče više na one kadgodašnje salaše. To su sad farme i mašinerije, sve je drugčije – komentariše Gabrijela Diklić, pa nastavlja:

– Postoji u svima nama kaki žal za tim vrimenom. Jeste, na salašima se tušta radilo, al je sve teklo mirnije neg danas. Sad, u vrime interneta, tehnologije, struje, sve je stresno. Jedno se kvari, drugo pravi, zovi ovog, onog... Svega tog kadgod nije bilo. Kako sam na salašu provela ditinjstvo i ranu mladost nisam cigurna dal ja više žalim za salašom el moždar zbog tog što je mladost prošla. A moždar je sve to povezano.

Jedna od pisama po kojoj je Gabrijela posebno poznata je „Meni salaš bili fali“, a to je i naslov zbirke poezije koju je ova autorka objavila 2005. godine.

Sličan senzibilitet prema salašima i vrimenu kad su salaši imali svoju daleko značajniju ulogu nego danas, ima i Alisa Prćić Vukov.

– Mene za salaš veže ditinjstvo, al i današnje vrime, jel i sad živim na salašu. Tu je, dakle, jedna ljubav koja nikad neće nestat, ljubav prema ravnici, salašima i prirodi. Žao mi je što salaši izumiru, sve manje je malo salaša, al virujem da bi se svi priporodili kad bi se vratili prirodi i salašima. Život na salašu prati sve ono što je danas moderno i aktuelno, al samo jednim dilom. Još uvik se na salašu možete osićat mirnije i opuštenije.

Što se inspiracije tiče, za našu sagovornicu nema dilema – izvor tema neće prisušit.

Autorke su dale značajan doprinos poeziji za dicu, pa su i dica bila uključena u ovo pisničko veče. Pisme su recitovali Luka Vukov, Alisin sin, i Jovana Gulić, Gabrijelina unuka.

Program pisničke večeri „Vrime salaša i lampaša“ pripravljen je ko dio proslave nacionalnog praznika Bunjevaca – „Dana Dužijance“, a prija početka je goste pozdravio Veljko Vojnić, pridsidnik UG „Bunjevačka matica“.

– Naš običaj je da, nuz ovake tribine, prezentacije, izložbe i književne večeri i teme koje se tiču umitnosti, pripravimo i dio programa u okviru nacionalnog praznika „Dana Dužijance“. Tako radimo i ove godine, pa će „Bunjevačka matica“ bit domaćin niza programa. Izmed ostalog, biće tu i jedna velika izložba slika, prilikom koje će bit i pridstavljeni bandaš i bandašica centralne proslave ovogodišnje „Dužijance“ u Subatici – podvuko je Vojnić.

Prisutne je kroz progam „Vrime salaša i lampaša“ ko voditelj provela Nela Ivić.

N. S.

VIDEO PRILOG

FOTOGRAFIJE