KULTURNO UMITNIČKO DRUŠTVO „ALEKSANDROVO” ODRŽALO GODIŠNJI KONCERT

Radnim akcijama članovi društva pomogli pri osnivanju društva, a danas se folklorci paštre dan ga očuvaje. Sav trud tokom postojanja bio je krunisan na ovom koncertu

   Prostorije Madžarskog kulturnog centra „Nepker” su u subotu, 1. oktobra, bile rezervisane za publiku Kulturno umitničkog društva „Aleksandrovo”, koje je tom prilikom pored godišnjeg koncerta obilužilo i 35 godina rada i postojanja, pa je i višečasovni program proteko u takom znaku. Kako to i priliči, koncert je započo bunjevačkim igrama, ovog puta Momačkim kolom. U cilovečernjem programu učestvovale su tri folklorne grupe ovog društva, počev od najmlađi, pa sve to najbolji i naiskusniji igrača, za koje su bile rezervisane i najzanimljivije koreografije, a sve nji za ovaj koncert spremila je Vesna Takač, umitnički rukovodioc KUD-a.

   S Tihomirom Vrbanovićom, pridsidnikom Društva, divanili smo o samim počecima rada KUD-a „Aleksandrovo”. U tom divanu doznali smo da je KUD „Aleksandrovo” osnovano prija 35 godina, tačnije 26. februara 1976. godine. U to vrime je postojala Omladinska organizacija ko folklorna sekcija, a na njezinu inicijativu je i osnovano „Aleksadrovo”, pa je tako Omladinska organizacija prirasla u KUD.
– Od samog početka postojanja KUD-a, stručni rukovodioc je bio Takač Mihajlo – Čombe. Prve folklorne korake naučio je u KUD-u „Bratstvo”, di je bio aktivan sve do 1973. godine, a posli tog prilazi u KUD „Bunjevačko kolo”. Tri godine kasnije, 1976., s omladincima MZ „Aleksandrovo” osniva KUD „Aleksandrovo”. Ko najistaknutiji član ovog društva aktivan je bio sve do smrti, 27. 6. 2007. godine, a za svoj rad dobio je i zasluženo priznanje, nagradu „Iskra kulture”, koju mu je 1994. godine dodilio Pokrajinski sekretarijat za kulturu. Prvi korepetitor Društva bila je Čombetova supruga, Klara Takač, koja je i dalje redovni član Društva. Njezina briga je vrimenom prišla na nošnju, o kojoj se s velikom ljubavi stara i danas. Prvi pridsidnik Društva je bio, sad već pokojni, Aleksadar Katić, a kad već divanim o pridsidnicima društva, ne bi bilo zgoreg spominit i ostale na ovoj funkciji, a to su za protekli 35 godina bili: Mokan Vlado, Vujković Miroslav, Buljovčić Stipan, Sadojević Ivan, Vojnić Hajduk Bartul i ja ko sadašnji pridsidnik – kazo je Vrbanović.

Brali kuruze da bi kupili nošnju

   Ko i svaki početak, tako i rad u KUD-u „Aleksandrovo” nije bio lak.
– Kad je rič o prostorijama, po osnivanju KUD-a, MZ „Aleksandrovo” je za potribe folklorne sekcije ustupila prostorije Društvu – kazo je Vrbanović, pa dodo da je najveći problem, pored prostorija bila i nabavka nošnji i instrumenata za normalno funkcionisanje Društva. Da bi nabavili sve što je potribno, članovi Društva su se latili posla.
– Kako bi pomogli svojem društvu, tadašnji članovi su u slobodno vrime radili na raznim poslovima, ko što su bili spremanje hangara u RO „Peščara”, branje kuruza, pravljenje trotoara i vađenje ripe na poljoprivrednim kombinatima. Od tako zarađeni novaca kupovala se originalna nošnja, al i materijali od koji su se šile replike. Zafaljujuć njima KUD danas u svojoj imovini ima oko 80% originalne nošnje za 14 koreografija u repertoaru društva. Pri osnivanju, orkestar su sačinjavali takođe omladinci Aleksadrova, koji su imali zavidno muzičko znanje i svoje instrumente. Društvo su pratili na svim većim i manjim nastupima, a često su posli naporni proba znali ostat još koji sat u sali i svirat za svoju dušu. Orkestar je brojo od četri do šest članova, a bili su zastupljeni harmonika, kontrabas, bas prim, tambure,... – izdivanio je Vrbanović.

Igra na poklon

   Na koncertu je Društvo, koje danas broji priko sto članova, pokazalo svu lipotu svoji nošnji i igara, pa su tako svoju publiku nagradili prikazivanjom svi koreografija, koje su nastale tokom tri i po decenije rada, a koja je bila prva koreografija, pitali smo Vrbanovića.
– Prva koreografija koja je postavljena u Društvu bila je „Splet bunjevački igara”, a malo posli i „Splet madžarski igara” i „Splet srbijanski igara”. Najviše koreografija postavio je Takač Mihajlo – Čombe, a za nike od koreografija zaslužan je i Milan Miladinović – Ečke, koji je postavio „Glamoč”, „Biljana platno beljaše” i „Tanec”. Danas društvo ima veliko bogatstvo nošnji naroda i narodnosti bivše SFR Jugoslavije, ko i 14 koreografija s ti prostora. Med nji spadaje spletovi Bunjevački, Madžarski, Šokački i Banatski igara, al i igre ko što su Romske, Bosansko-muslimanske, Vranjske, Srbijanske, Nišavske, Glamoč, Hrvatske igre Tanec, Komitske i Makedonsku igru „Biljana platno beljaše”.
S ovim koreografijama, Društvo je osvojilo velik broj nagrada na brojnim turnejama i putovanjima, kako na prostorima bivše Jugoslavije, tako i u inostranstvu.

Vridne ruke žena

Pored folklorne sekcije Društvo se mož pofalit još jednom sekcijom, a rič je o Sekciji ručni radova. Ko „najmlađa” aktivnost Društva, sekcija postoji više od deset godina i okuplja žene, koje u svoje slobodno vrime izrađivaje radove od slame. S tim radovima prate svoje folklorce na svim gostovanjima, a pomažu i u opravljanju nošnje. Prodajom slika i perlica od slame, al i drugi radova ova Sekcija i finansijski pomaže svoje društvo. Iako na ovom koncertu njeve radove nismo vidili, nadamo se da će KUD u budućnosti organizovat kaku izložbu, koja će bit jednako posićena ko i godišnji koncert.

(Kliknite na fotografiju da biste je uvećali)

   Savez bačkih Bunjevaca je na konferenciji za novinare održanoj 12. 10. 2011. godine, objavio platformu sa kojom ulazi u političku borbu za ostvarivanje ciljeva, koje ima bunjevačka nacionalna zajednica, a koji su sadržani u programu Saveza bačkih Bunjevaca.
   Platforma je osnov za sve dalje razgovore sa mogućim koalicionim partnerima na predstojećim izborima.
Popis stanovništva pokazaće faktičko stanje u pogledu nacionalne opredeljenosti i svaka dalja priča na pokušajima da se ospori Bunjevcima pravo na samobitnost je besmislena, bez obzira sa koje strane dolazila.
Sada predstoji borba da ostvarimo političke ciljeve i da bunjevačka nacionalna zajednica u buduće ima sva prava koja i drugi imaju. Pozivamo sve političke predstavnike i drugih nacionalnih zajednica, pre svega Mađara i Hrvata, da zajedno u međusobnom poštovanju i uvažavanju ostvarimo bolju lokalnu vlast u gradu Subotica, za dobrobit svih građana koji žive u ovoj nacionalno mešovitioj sredini, rečeno je na konferenciji...

Platformu prenosimo u celosti:

PLATFORMA SAVEZA BAČKIH BUNJEVACA ZA PREDSTOJEĆE IZBORE

ZA GRADSKU SKUPŠTINU U SUBOTICI

   Savez bačkih Bunjevaca, kao cilj na predstojećim lokalnim izborima postavlja ulazak u Skupštinu grada Subotice i učešće u formiranju skupštinske većine, sa onim političkim strankama koje su spremne da podrže realizaciju projekata definisanih ovom platformom.

Projekti za čiju realizaciju će se SBB zalagati u skladu sa svojim programom, a radi ostvarivanja interesa koje ima bunjevačka nacionalna zajednica u gradu Subotica, ogledaju se u sledećem:

U oblasti ostvarivanja prava po Zakonu o lokalnoj samoupravi i Statutu grada:

 - da pripadnici bunjevačkog naroda ravnopravno ostvaruju prava u oblasti zapošljavanja u opštinskim i javnim službama, srazmerno broju stanovnika, a što podrazumeva i ravnopravno učešće u upravnim odborima i na rukovodećim mestima u institucijama gde postoji nadležnost lokalne samouprave.

U oblasti obrazovanja:

 - da lokalna samouprava podrži, podstakne i pomogne organizaciju rada u školama, na izučavanju bunjevačkog jezika, odnosno govora, od prvog do osmog razreda, tako da se ovaj rad odvija normalno uz organizacionu i finansijsku podršku lokalne samouprave.

U oblasti informisanja:

 - da lokalna samouprava podstiče i pomaže informisanje na bunjevačkom jeziku, tako da se obezbede tehnički i finansijski uslovi za rad medija čiji je osnivač Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine, i to u potpunoj srazmeri prema drugim sličnim medijima drugih nacionalnih manjina u Subotici.

 - da se na Radio Subotici, kao javnom lokalnom servisu, obezbedi medijski prostor i redakcija na bunjevačkom jeziku, čiji bi rad bio organizovan u saradnji sa Nacionalnim savetom bunjevačke nacionalne manjine.

U oblasti kulture:

 - da se proslava gradske manifestacije „Dužijanca“ vrati pod okrilje bunjevačkih institucija, uz dalju finansijsku podršku lokalne samouprave,

 - da se za programe i projekte bunjevačkih institucija iz oblasti kulture, obezbedi materijalna podrška u srazmeri prema broju stanovnika u odnosu na druge nacionalne zajednice u Subotici,

 - da se za rad bunjevačkih institucija obezbede tehnički uslovi kao i za druge nacionalne zajednice u Subotici, a što podrazumeva odgovarajući prostor za rad, opremu i drugo.

U oblasti jezika:

 - da se bunjevački jezik prihvati kao službeni jezik, odnosno kao jezik sa pravima kao službeni jezik, u gradu Subotica.

Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca                      
                   Mirko Bajić                                            

   Kulturno umetničko društvo „Bunjevka” otvara Etno radionice „Pokloni s ljubavlju” u četri raznovrsne tehnike i vrši obuku za izradu suvenira i tradicionalni narodni rukotvorina: od kuružnje, slame, veza (bili šling, zlatovez i šareni vez-pokrstice) i tkanja.

Rad u radionicama vršiće se u tri nivoa:

1. nivo: početni – jednodnevni – trodnevni
2. nivo: sridnji – trodnevni
3. nivo: završni – trodnevni

Radionice počinju od drugog vikenda u oktobru, a za svaku tehniku održavaje se jedared misečno, vikendom (petak, subota, nedilja) od 16-20 sati, u prostorijama KUD „Bunjevka”.
Sve informacije na telefon: 024/561-919 i 060/0572-212