---

│ Ponediljak, 25.11.2024. │

ODRŽAN TRADICIONALNI BAL ZA SVETU KATU U BAJMAKU

---

 

Svake godine u organizaciji BKC Bajmak se održava Bal za Svetu Katu koji je ove godine održan po devetnaesti put po redu u subatu, 23. novembra u prostorijama KPD „Jednistvo-Egység” u Bajmaku.

Ovaj bal je u sklopu obilužavanja jednog od bunjevački nacionalni praznika 25. novembra „Dan Velike narodne skupštine Srba, Bunjevava i ostali Slovena” koja je održana u Novom Sadu 1918. godine.

Na početku svečanog programa goste je pozdravio Ivan Lazić, pridsidnik BKC Bajmak, a potom se obratio Veljko Vojnić, zaminik pridsidnice BNS i pridsidnik UG „Bunjevačke matice” koji je istako značaj dugogodišnjeg okupljanja u povodu ovog bunjevačkog praznika.

U okviru svečanog programa svim Katama, Katarinama i Katicama koje su bile prisutne na ovom balu je čestitan imendan uz prigodan poklon koji su dobile: Kata Petrekanović, Katica Peić, Kata Očai, Kata Kumer, Kata Urbanovski, Katalin Landver, Kata Moravčić, Kata Novakov, Katica Husak, Kata Kuntić i Kata Romić.

U kulturnom dilu programa nastupila je vokalna solistkinja Tamara Babić sa bunjevačkim pismama i Alisa Prćić Vukov sa pismom o „Katin inat”.

 

KATIN INAT

 

Čekala prosca moja je Kata,

prid Varoškom kućom već frtalj sata,

u novom ruvu slipom frizurom...

ko ne bi žurio za takom curom.

 

Ne da se Kata sad iz inata,

zategla krajeve zimske marame,

čekat ga neće, ta nije od zlata,

pa nogu prid nogu i tašku na rame.

 

Al plan već kuje, misli se roje,

srišće se kad tad opet nji dvoje...

Moždar na Prelu, moždar i prije,

zna ona dobro šta momak pije...

 

I nije zadugo vrimena prošlo... i Prelo došlo,

nasula čašu domaće rakije,

pa pravo prid njega da naiskap popije.

Za zdravlje veli, nije odolila,

Al nije kazla da posolila...

 

Slatko se moja Kata smijala,

dok je obraze rukama grijala.

Pamtićeš kaže rakiju slanu

ko i ja čekanje po najladnije danu.

 

Zato se s Katama nemojete sigrat,

vrline njeve su mudrost i hrabrost,

i uvik će karte dobre odigrat

na Vašu žalost i njevu radost...

 

I ove godine organizovan je bogat kulturni program i tradionalna večera uz pivčiji paprikaš. Goste je zabavljo „Biž bend” i bila je organizovana i bogata tombola sa glavnom nagradom travokosačicom na benzin a domaćini organizacije dali su sve od sebe da gosti dobro osićaju.

T. B.

 

---

FOTOGRAFIJE

---

 

 

---

│ Ponediljak, 18.11.2024. │

ODATA POČAST SUBATIČKIM RODOLJUBIMA KOD SPOMENIKA „BALADA VIŠANI”

---

 

Polaganjom vinaca kod spomenika „Balada višani”, u ponediljak, 18. novembra obilužena je 83. godišnjica stradanja 15 mladi subatički rodoljuba koji su, 18. novembra 1941. godine, pogubljeni višanjom zbog toga što su bili protiv ideologije fašizma i nacizma.

Aleksandar Toković pridsidnik varoškog odbora „SUBNOR-a” istako je ovom prilikom da je od velike važnosti sićat se ovi rodoljuba i antifašista, četrnaest mladića i jedne divojke: „Naša je uloga, ko „SUBNOR” i svi antifašista da ideju antifašizma prinesemo mladim generacijama, učenicima i onima koji dolaze da istaknemo da se cina slobode branila životom. Potomci, mi koji živimo posli toga baštinimo slobodu, živimo u miru i slobodi i to moramo prinet novim generacija da znaju da to moraje cinit.”

U poslidnji trenutak sudbinu mladi rodoljuba izbigao je otac Geze Babijanovića. On je pomilovan jer mu je žena bila trudna: „Moj otac je ode čeko red za višanje jer je bio osuđen na smrt i u zadnjem momentu je stiglo pomilovanje na robiju. Majka je takođe prisustvovala ovom stravičnom događaju. Bila je u drugom stanju i ja sam razlog da dobije to pomilovanje.”

Prisutnim građanima isprid spomenika kratko pridavanje na ovu temu održo je politikolog Zvonko Stantić: „Subatica je bila mnogonacionalna i polovina je bila sa jedne strane, polovina sa druge strane, jednostavano takav je bio rat. Zato je važno dici da pokažemo da je potribno čuvat taj niki dobar odnos med narodima, da ne tribaju nasidat ni na šta, jer svaki rat počinje podizanjom međunacionalni tenzija.”

Simbolično, đaci Osnovne škule „Ivan Goran Kovačić”, i đaci Politehničke škule, položili su petnaest cvitova za petnaest stradali subatički rodoljuba. Nakon komemoracije kod spomenika „Balada višani”, vinci su položeni i na grobove stradali na Jevrejskom groblju u Subatici.

 

 

---

FOTOGRAFIJE

---

 

 

---

│ Petak, 15.11.2024. │

ODRŽAN UGLEDNI ČAS U OŠ „MAJŠANSKI PUT”

---

 

U sklopu časova bunjevačkog jezika s elementima nacionalne kulture održan je ugledni čas za đake niži razreda. Gradivo časa bilo je posvićeno tipovima rečenica u bunjevačkom jeziku, a vodila ga je učiteljica Mirjana Savanov, dok joj je tehnički saradnik na pridavanju bila učiteljica Emina Ivković Ivandekić. U svrhu daljeg usavršavanja času je prisustovala i učiteljica Sanja Saulić.

O tom kaki je ovo vid nastave, za medije Mirjana Savanov je kazala slideće: „Cilj ovake nastave je bio da obradimo rečenice, ko i da u realizaciji ove nastave pokažem interakciju s učenicima, da se pokaže njeva međusobna saradnja u potrazi za rišenjima. Oni su zadate ciljove ovom prilikom ostvarili i stekli su odriđeno znanje. Tip ovog uglednog časa bio je radna nastava, kroz praktični rad.”

Zašto joj je korisno prisustvo na uglednom času i kako će to implementirat na svojim pridavanjima, Sanja Saulić kazala je slideće: „Ja sam do sad pridavala srpski jezik, svakako da postoji veliki broj sličnosti al bunjevački takođe ima i nike svoje specifičnosti. Uopšte, od pomoći su ovaki časovi u ostvarivanju ciljeva. Ovo je bio dobar prikaz kako jedan čas bunjevačkog triba da izgleda i šta sve triba da ispuni, u saradnji sa dicom.”

Učiteljica Emina Ivković Ivandekić o svom učešću na uglednom času kazala je slideće: „Konkretno, meni lično će puno značiti. Obzirom da sam nova u svemu ovom a koleginica Savanov je nesebično podilila svoje bogato iskustvo u pridavanju, tako da će mi puno pomoći. Teško je osmislit nastavu koja će zainteresovat đake četiri različita nivoa osnovnog obrazovanja, tako da će iz tog aspekta ovo pridavanje takođe bit korisno.”

Dica koja su prisustvovala uglednom času moće usvojeno znanje provirit već na slidećem redovnom času bunjevačkog sa svojom učiteljicom, a po utiscima mališana i njevi pridavača možemo kazat da je ovo dobar model za redovno sprovođenje nastave u nikim škulskim godinama koje su tek isprid nas.

T. K. M.

 

---

FOTOGRAFIJE

---