Ponediljak, 29. jun 2026. godine │
Kako se kadgod priskakala vatra na Svetog Ivana Cvitnjaka prikazano je i u subatu, 27. juna na Lulić salašu na Verušiću u organizaciji KUD „Aleksandrovo”. Ova manifestacija je jedna u nizu manifestacija u okviru obilužavanja jednog od bunjevački nacionalni praznika „Dan Dužijance 2026”.
Dan kad je Sunce najviše, kad su noći najkraće a dani najduži po katoličkom kalendaru je dan rođenja Sv. Ivana Krstitelja.
Vatra ko jedan od četri najbitnija elemenata života, ljudi su je zdravo poštivali i davali joj velik značaj u svojim običajima. Kadgod su Ivanjske vatre gorile na sve strane pa je izdaleka izgledalo ko da je kogod zapalio put. Čak i oni koji nisu bili vridni el imali volju da priskaču vatru, dolazili su gledat u nju s strahopoštivanjem. Pa još kad se na staru vatru doda kuružnje i ona odjedared bukne! To je bio doživljaj koji su svi volili.
Za tu priliku su divojke isplele vince od poljskog el od čistog ivanjskog cvića. Te vince su mećale na glavu. Okupljanje za priskakanje vatre je bio povod momcima i curama za druženje. Neritko je bilo tamburaša, frulaša i gajdaša. Te se veče do kasno završavalo s pismom i igrom oko one vatre koja je gorila najduže a pisma se nadaleko čula.
Da bi se sačuvali ovi stari bunjevački običaji članovi KUD–a „Aleksandrovo” su se potrudili da se sve prikaže kako se to kadgod radilo i da dica, mladi i stariji nauče štogod i naravno da se podsite kako je to kadgod bilo.
Ovaj projekat je podržan od strane Bunjevačkog nacionalnog savita, UK „Centar za kulturu Bunjevaca” i Varoši Subatice.
T. B.
