Detalji

Datum kreiranja: 25 Avgust 2011

Nije svaki katolik Hrvat, jedno je vira, a drugo je nacionalna pripadnost

   Prid pridstojeći popis stanovništva sve su jači i pokušaji da se Bunjevci privedu u kaku drugu nacionalnu grupu. Uz promociju kroz razne medije, pritisak kojekaki “udruga”, pravljenje novi sintagmi (Hrvati bunjevačkog roda), a u akciju pokušaja asimilacije uključili su se i pojedini svećenici katoličke crkve.

Na konferenciji za štampu koju je tim povodom sazvo Mirko Bajić, pridsidnik SBB-a, moglo se čut šta se radi po ovom pitanju.

– U prošlosti je bunjevačko pitanje više puti razmatrano, pokušali su da nas asmiliraje, aktom iz 1945. su probali i da nas zabrane, al je sve to bilo uzalud. Sve nas je više, a popis će to i dokazat. Dosta smo se izjašnjavali kako je kogod drugi tio, sad je vrime da se izjašnjavamo kako oćemo. Evo, okupile su se sve bunjevačke institucije oko tog pitanja, a vrime je i da se okupe svi Bunjevci. Na ovom popisu se možmo izborit za prava. Svako ima pravo da bude šta oće, mož kogod i da zaboravi ono što mu je bio dida i kojim je jezikom divanio, al imamo pravo da ne dozvolimo da nas na to tiraje – kazo je Siniša Tikvicki, iz SBB-a, na otvaranju konferencije za štampu.

Ono što je izazvalo najoštriju reakciju članova SBB-a jeste mišanje pojedini katolički svećenika u državne poslove.

– U popis stanovništva, a protivno pravilima, uključiva se i Katolička crkva, el bolje kazano, pojedini svećenici u Subotici. Uticaj crkve je velik, a ona radi ono što, po nama, ni u jednoj normalnoj demokratskoj državi ne bi smila –miša se u državne poslove. Dobili smo pritužbe od Bunjevaca da im je isprid crkve diljen promotivni materijal za popise, a da se Katolička crkva u Subotici od pojedini svećenika naočigled pritvara u hrvatsku crkvu. Jeste, Bunjevci jesu u velikoj miri virnici, katolici, al to ne znači da su Hrvati. Katolici su i Madžari, Nemci, Italijani, al nek kogod proba kazat Madžaru da je Hrvat samo zato što je katolik. Kako se onda to mož radit Bunjevcima. I zašto se virnici iz crkve ispraćaju pismom „Kraljice majko svih Hrvata“, jel tog ima i kad je misa, na primer, na Madžarskom? Već smo se obraćali državnim organima, a obratićemo im se opet, jer Bunjevci jesu katolici, al to ne znači da su Hrvati, jel ni crkva nije Hrvatska – kazo je, izmed ostalog, Bajić.

Očigledan primer pokušaja asimilacije Bunjevaca je i Dužijanca koja ni blizu nije bila gradska.

– Jedan praznik Bunjevaca je pritvoren u crkveno-hrvatsku manifestaciju uz pomoć Demokratske stranke. Ljudi koji su redovno dolazili na Dužijancu sada su razočarani, divani se se  hrvatskim jezikom, ulažu se sve veća sridstva, a ljudi je sve manje. Zašto? Zato što štogod što prirodno, ne mož da prođe. S druge strane, raduje me što je, bez obzira na to što je gradska Dužijanca održana 14. avgusta, Dužijanca, ko nacionalni praznik Bunjevaca, održana 15. avgusta, bila možda i najlipša dosad. Jeste, finansijski ne možmo da se mirimo, ne dobijamo sridstva ko drugi, al zato možmo bit ponosni na ono što smo napravili – istako je Dragan Kopunović, isprid SBB-a.

Nepravilnosti oko instruktora

Mirko Bajić, pridsidnik SBB-a, je upozorio na broje nepravilnosti pri određivanju instruktora i popisivača prid popis stanovništva.

– Čitava ujdurma je prisutna naročito u Subotici, za 91 misto instruktora prijavilo se skoro 1.000 Subotičana. Dva su razloga za to, velika želja građana, naročito oni nezaposleni da dođu do kojeg dinara, a druga je ponovo stranački uticaj na državni poso. Pripovidali su bajke da će pridnost imat mladi koji su visoko obrazovani, a koji nemaje poso, no, situacja je drukčija, na listi je ogroman broj pripadnika stranaka. Kad stranački aktivista uđe u kuću, ko garantuje da neće izvestit centralu, pa da stranke ovo neće koristit za formiranje svoji baza podataka. Ovo je posebno značajno za Suboticu, zbog pitanja Hrvata i Bunjevaca, jer se bojimo da će bit pritisaka. Pozivamo Rodoljuba Šabića, poverenika za zaštitu podataka, da povede računa o tom, a tražimo da se stranački činovnici izbace sa lista. Nije kasno da se to i sad napravi, ko što je bio slučaj u Novom Sadu. Pouzdano znamo da su visoko rangirani opštinski činovnici koji imaju završenu tek sridnju škulu, a da mladi, nezaspoleni s zavrešnim fakultetom nisu prošli. Javno pozivamo sve popisivače da paze šta rade, imaćemo štab za kontrolu, obratićemo se ljudima da nam prijave svaki slučaj di im budu savitovali da se ne mogu upisat ko Bunjevci. Zahtivaćemo da ovog puta oni koji budu tako radili odgovaraju, pa nek su i činovnici pod patronatom partija i opštine – dodo je Bajić.

N. S.

Detalji

Datum kreiranja: 16 Avgust 2011

Nov kruv na astalu

   Ko i prithodni godina, Bunjevački nacionalni savit je u ponediljak, 15. avgusta, obilužio Dužijancu, jedan od svoja 4 nacionalna praznika. U Velikoj vićnici Gradske kuće, koja je bila tisna da primi sve positioce, svečanost je počela intoniranjom himne Srbije i bunjevačke svečane pisme, a zatim je uslidio najsvečaniji trenutak, pridavanje kruva od novog žita i krune ispletene od slame pridsidniku Bunjevačkog nacionalnog saveta Branku Pokorniću. Njega su pridali ovogodišnji bandaš i bandašica Tatjana Jaramazović i Branislav Kujundžić, iz Tavankuta, a nji su pratili somborski bandaš i bandašica Silvija Sekereš i Vinko Liščević.

   Primajuć kruv Pokornić je zafalio svima koji su učestvovali u velikom poslu oko žita i izno podatke oko običaja dužijance med Bunjevcima. Pridsidnik Izvršnog odbora Bunjevačkog nacionalnog savita mr Suzana Kujundžić Ostojić je podsitila na jednovikovnu tradiciju organizovanja proslave dužijance, ko i kako je prija tog sve počelo na salašima, da bi na kraju istakla kako su nam naši prici ostavili da čuvamo tradiciju Bunjevaca, a to se odnosi i na pridstojeći popis stanovništa di ćemo pod nacionalnost navest - Bunjevac, a pod maternji jezik - bunjevački.

Pročitaj više: Dan Dužijance 2011.

Detalji

Datum kreiranja: 03 Avgust 2011

Bunjevačka stranka Vojvodine

  U osićaju da postoji, po njima privelik broj Bunjevaca, koji još nisu asimilirani i koji ne dozvoljavaje da ji prisvajaje u članku „Nastavak Miloševićeve politike”, (Hrvatska riječ od 15.6.2011. godine), pridsidnika HNV dr Slavena Bačića, želi se i dalje vriđat bunjevački narod i pridsidnica Skupštine Republike Srbije na različite načine.
   Bunjevci su postojali daleko prija Miloševića, i ne znam šta se oće kazat pod tim da pridsidnica Skupštine vodi „Miloševićevu” politiku.Jel se želi napravit zabrana da pridsidnica Skupštine Srbije primi pridsidnika BNS (Bunjevačkog nacionalnog savita), el je pridsidniku HNV (Hrvatskog nacionalnog vijeća) krivo što nije pimila njega?
   Pa valjdar je normalno da u demokratskom okruženju i svaćanju demokratije pridsidnik Nacionalnog savita nike nacionalne manjine mož razgovarat s pridsidnikom Skupštine Republike Srbije. I još jedared, za one kojima triba ponavljat, u Republiki Srbiji Bunjevci imaje status nacionalne manjine, sviđalo se to kome el ne.

   Vrlo dobro ostim stalne pritiske, stalnu težnju za asimilacijom Bunjevaca u Hrvate, al Bunjevci to ne žele. Održali smo se ko Bunjevci i taj duv se u nama ne mož ugasit, (ima, na žalost, jedan dio koji misli zato što je uzo drugo poriklo da je bolji, lipči, pametniji...).
   U prošlim vrimenima takozvano „bunjevačko pitanje”, tušta je razmatrano a virujem da će bit i novi činjenica, al i falsifikata. No, ne želim o tom prognozirat.
   Bili bi mi, Bunjevci, zdravo zadovoljni kad bi nas „veliki stručnjaci istorije, kulture, prava” i još kojčega ostavili da u okviru Republike Srbije živimo i ostvarivamo naša prava ko Bunjevci. Mi njima ne osporavamo pravo da budu Hrvati, da imaje niki nov jezik, kojim se ode nije kadgod divanilo i koji mi velikim dilom ne razumimo, da imaje svoju kulturu, škule itd. Mi u Bunjevačkoj stranki Vojvodine znamo da smo jedan narod - Bunjevci, i da se od Bunjevaca nikad nećemo sramotit ni odrodit.

Pridsidnik BSV              
Mr Branko Francišković

Detalji

Datum kreiranja: 01 Avgust 2011

Zlatna plaketa za BKC „Subotica”

Svake godine u junu misecu, u Primorskom, gradiću u Bugarskoj, održava se Festival folklora mladi. Ove godine on je održan po deveti put, a Bunjevački kulturni centar iz Subotice je njegov redovni učesnik

   Bunjevački kulturni centar iz Subotice provo je zadnje dane juna, tačnije od 23. do 30. juna, u Primorskom, na obali Crnog mora u Bugarskoj, di je i ove godine održan IX Festival folklora mladi 2011. Po ričima njegovog umitničkog rukovodioca Miroslava Vojnić Hajduka Marače, na ovogodišnjem festivalu učestvovo je velik broj učesnika iz cile Evrope, digod oko četrdeset ansambala iz priko dvadest  zemalja.

   Ono što BKC mož sebi stavit ko znak fale je osvajanje zlatne plakete, osmi put zaredom.
– Festival je izuzetno zahtivan, pogotovo kad se ima u vidu ko sve učestvuje, odnosno kaki sve ansambli učestvuju na njemu. U poplavi balkanski festivala, ovaj festival u pravom smislu te riči jeste evropski festival, jel iza njeg stoji Ministarstvo za kulturu Republike Bugarske, a sam festival je od prija tri godina priuzela Fondacija Evropa. Pridsidnik festivala je doajen bugarskog folklora i jedan od najveći živi koreografa u Evropi prof. dr Ivan Todorov. Koliko festival znači za sve, najbolje pokaziva što se uvik prijavi daleko više društava neg što ovaj festival mož primit, a kad se uzme u obzir da učestvuju folklorni ansambli iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, iz svi bivši sovjetski republika, onda je jasno o kakom se kvalitetu radi.

   Pored tog što je naš sagovornik redovni učesnik ovog festivala, on je i selektor za ansamble iz Srbije. Radi što boljeg pridstavljanja Bunjevaca, tio je uključit još bunjevački institucija.
– Ove godine tili smo uključit i mlad tamburaški orkestar iz Sombora, Somborske bećare, al na žalost, kako sam ja informisan, ni jedan projekat Udruženja građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora nije prošo u njevom gradu i momci nisu uspili obezbidit novce za učešće na festivalu. To je jedna velika tragedija jel su oni imali veliku želju da učestvuju na festivalu, pa su čak počeli priređivat i samostalne koncerte, al ipak nisu uspili obezbidit sridstva. Ja se nadam da ćemo na godinu ipak ić zajedno, pa da pridstave i svoj rad, jel mislim da su momci to zaslužili.

   Miroslav Vojnić Hajduk Marača je od kolega koreografa dobio zlatnu medalju, koja mu, kako je i sam kazo, znači više neg bilo šta drugo, jel je to svojevrsno priznanje kolega koreografa. Od kako je prija tri godine festival priuzela Fondacija Evropa on više nema konkursni karakter. Iako pravog takmičenja nema, postoji određeno rangiranje:
– U okviru samog festivala postoji nikoliko dilova priko koji se folklorna društva pridstavljaje. Pored klasičnog pridstavljanja na pozornici putom spletova, postoji i izbor Mis i Mini Mis festivala. Na ovom dilu pridstvljanja divojke se oblače u nošnju svoje zemlje i pridstvaljaju je, a dal je to pisma, igra el štogod drugo to same biraje, al je potribno da znadu i štogod o drugim zemljama ako ji žiri zapita. Za mlade postoje i aktivnosti na samoj plaži i sve se to boduje. Ono što je možda i najvažnije kad divanimo o pridstavljanju zemalja jesu drugarske večeri, na kojima kulturna društva svoju zemlju pridstavljaje folklorom. Te drugarske večeri su bile štogod posebno, jel živa muzika i živa rič daleko se bolje čuju, a to smo uspili zafaljujuć našem orkestru kojim su rukovodili Radovan Popov i Andrej Dimonić. Orkestar se posebno pripremo za ovaj festival, jel su od svi zemalja naučili po koju melodiju i obradovali sve prisutne, pa smo uspili od srpskog napravit pravo internacionalno veče. Bugari su to naše veče nazvali „čudesno veče” – kazo nam je Marača.

   Slideće godine održava se jubilarni deseti festival na bugarskom primorju za koji je BKC već dobio poziv uz jednu iskrenu čestitku za sve ono što su uradili i za ponašanje koje su članovi ovog društva pokazali i ovom prilikom. Za kraj bi bilo važno kazat da su i ove godine ko gosti na festivalu učestvovali i pridstavnici Bunjevaca iz Kaćmara i Gare, a ove godine to su bili Katalin Sep, Joso Kričković i Ivan Zomborčević. Ovaj program realizuje se u okviru projekta saradnje Bunjevaca sa Bunjevcima u Madžarskoj. Pridstavnici BKC-a najavili su da će nagodinu proširit učešće i da će na festivalu učestvovat i drugi bunjevački centri, a posebno Bunjevci iz Madžarske, koji su sa subotičkim centrom učestvovali na ovom festivalu prija par godina.