- Detalji
KULTURNO UMITNIČKO DRUŠTVO „ALEKSANDROVO” ODRŽALO GODIŠNJI KONCERT
Za rođendan pokazali šta znadu
Radnim akcijama članovi društva pomogli pri osnivanju društva, a danas se folklorci paštre dan ga očuvaje. Sav trud tokom postojanja bio je krunisan na ovom koncertu
Prostorije Mađarskog kulturnog centra „Nepker” su u subotu, 1. oktobra, bile rezervisane za publiku Kulturno-umitničkog društva „Aleksandrovo”, koje je tom prilikom pored godišnjeg koncerta obilužilo i 35 godina rada i postojanja, pa je i višečasovni program proteko u takom znaku. Kako to i priliči, koncert je započo bunjevačkim igrama, ovog puta Momačkim kolom. U cilovečernjem programu učestvovale su tri folklorne grupe ovog društva, počev od najmlađi, pa sve to najbolji i naiskusniji igrača, za koje su bile rezervisane i najzanimljivije koreografije, a sve nji za ovaj koncert spremila je Vesna Takač, umitnički rukovodioc KUD-a.
S Tihomirom Vrbanovićom, pridsidnikom društva, divanili smo o samim počecima rada KUD-a „Aleksandrovo”. U tom divanu doznali smo da je KUD „Aleksandrovo” osnovano prija 35 godina, tačnije 26. februara 1976. godine. U to vrime je postojala Omladinska organizacija ko folklorna sekcija, a na njezinu inicijativu je i osnovano „Aleksadrovo”, pa je tako Omladinska organizacija prirasla u KUD.
- Detalji
BUNJEVCI BILI GOSTI EMISIJE „ŽIKINA ŠARENICA” NA RTS-u 24. SEPTEMBRA
Bunjevačka rič i pisma prid milionskim auditorijumom
U subotu, 24. septembra, Bunjevci su bili gosti u emisiji Prvog programa RTS-a “Žikina šarenica” čiji je autor i voditelj Živorad Nikolić Žika. Cilj autora je bio da pridstavi bunjevačku kulturu, tradiciju i jezik, ko jedne od nacionalnosti koja živi u Srbiji. Na ekranu se pojavila brojna grupa pridstavnika bunjevačke nacionalne zajednice, ko i folklorni ansambl Bunjevačkog kulturnog centra “Tavankut” iz Tavankuta, tamburaški orkestar “Dukati” i solistkinja Tamara Babić, koja je izvela dvi bunjevačke pisme.
Iako su čeljad zdravo rano ustala da bi stigli do 8 sati ujutru da budnu u studiju u Košutnjaku, svi su uspili da se oprave i u 9,05 sati budnu u svom najboljem izdanju. Prvi od Bunjevaca je pridstavljen Branko Pokornić, pridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita, koji je ukratko upozno gledaoce o nadležnostima ovog tila, šta ono znači za bunjevačku nacionalnu manjinu, ko i na kojem prostoru žive Bunjevci. Onda je Nevenka Bašić Palković, ko kustos Gradskog muzeja, na Žikino pitanje, divanila o istoriji Bunjevaca i njevom jeziku. Posli tog je nastupila folklorna grupa u nošnjama od bilog šlinga. Na pitanje o proslavi dužijance divanila je Kata Kuntić, pridsidnik KUD-a “Bunjevka”, a onda je pokazala na dilove bunjevačke narodne nošnje, bili šling, od koji je jedan komad star priko sto godina. Potom je voditelj gledaocima skrenio pažnju na astal koji su uredile Ana Petrov i Kata Kuntić. Podloga su bili komadi odiće od bilog šlinga, a na njoj su bili predmeti ispleteni od slame i izrađeni od ljuskure, radovi Ane Petrov.
- Detalji
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Postaje degutantno sa kolikom energijom i naporom aktuelna lokalna vlast putem lokalnih medija pokušava da skrene pažnju sa zahteva na istragu o trošenju novca za gradsku manifestaciju „Dužijanca 2011.“, na monsinjora Andriju Kopilovića i njegov odnos sa crkvom.
Da li je ili nije neko potkradao Crkvu, kako sad kažu sedamnaest godina (pronašli, gle čuda, dokumenta iz 1994. godine), uopšte nas ne zanima. To je stvar Crkve i neka oni to sami rasčiste i objašnjavaju svojim vernicima.
Nas zanima gradska manifestacija „Dužijanca 2011.“
Objavio je Davor Dulić, sa grčkog mora, da je potrošio „samo“ 12,5 miliona, a mi znamo da je grad odobrio tri miliona.
Zahtevamo da se objavi ko je dao novac, na koje račune je uplaćivan, na čega je trošen, ko je donosio odluke o tome i ko je potpisivao račune.
Zahtevamo da se objavi iz kojih je izvora plaćen dug za „Hrvatski kulturni centar“,, koji je samo za struju u iznosio oko 800.000,00 dinara, a znamo da je po odluci gradonačelnika HKC bio i nosilac aktivnosti za „Dužijancu 2011“.
Pitamo, da li će nekoj od nadležnih institucija, kako kažu nezavisnih od uticaja vladajuće stranke, pasti na pamet da prekontrolišu poslovanje ovog udruženja, a što je već traženo od strane DSHV?
Savez bačkih Bunjevaca pozdravlja iznete stavove Katoličke Biskupije, koji doprinose da se uoči popisa racionalno razmišlja i omogući slobodno izjašnjavanje svih katolika o svojoj verskoj a i nacionalnoj pripadnosti.
Nadamo se i očekujemo da će ovi stavovi uticati da pojedini svećenici Katoličke crkve u Subotici prestanu sa kroatizacijom Bunjevaca. Očekujemo da će doći dan kada će i Hrvati i Bunjevci i svi drugi građani katoličke veroispovesti, moći ravnopravno da iskazuju i uživaju svoja verska osećanja u svakom pogledu, a naročito u pogledu jezika kojim govore.
Savez bačkih Bunjevaca poziva sve Bunjevce da se na predstojećem popisu slobodno izjasne o svojoj nacionalnoj i verskoj pripadnosti.
Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca
Mirko Bajić
- Detalji
„BUNJEVAČKE NOVINE“ PROSLAVILE ŠEST GODINA KONTINUIRANOG IZLAŽENJA
Visti u novinama, na radiju, TV i Internetu
Svečano, ko što i priliči, 15. septembra je proslavljen šesti rođendan „Bunjevački novina“. U prostorijama Bunjevačke matice svečanost je započela pismom Ženske pivačke grupe „Varošanke“ iz Sombora, koje su bile pravo osveženje na bunjevačkim manifestacijama. Okupljenoj čeljadi obratio se Mirko Bajić, direktor Novinsko izdavačke ustanove Bunjevački informativni centar. Čestitajuć šestu godišnjicu svima koji su radili i rade na novinama, on je kazo da je Bunjevački nacionalni savit osnovo BIC, u okviru kojeg izlaze novine, prija sveg, sa zadatkom da informiše na bunjevačkom jeziku. On je podsitio da su „Bunjevačke novine“ izlazile i prija, al da je ovo prvi put da one izlaze u kontinuitetu sa obezbiđenom finansijskom podrškom od strane Pokrajinske vlade ko glasilo nacionalne manjine.
Potom je uslidio dokumentarni film-čestitaka u kojem je Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje. Izmed ostalog, kazo je da se Pokrajina trudi obezbidit uslove za informisanje svim nacionalnim zajednicama na njevom jeziku. O poboljšanju uslova je kazo da oni zavise od sridstava na koje oni ne mogu uticat. Al Pokrajina i ovaj sekretarijat podražavaje prava manjina na različitost, i to da se svaka manjina ostvariva kroz svoju različitost.
- Detalji
PREMIJERA DOKUMENTARNOG FILMA OTVORILA DANE BUNJEVAČKE KULTURE BAJMOK 2011.
Temelj tamburaškoj muziki
Ko i prithodne tri godine, Dani bunjevačke kulture u Bajmoku započeli su u petak uveče, 26. avgusta, premijerom dokumentarnog filma o bunjevačkim velikanima. Ovaj put smo vidili dokumentarac o čuvenom tamburašu i kompozitoru Peri Tumbas Haji pod nazivom „Temelji tamburice na turskoj kaldrmi”.
Naslov je reditelj filma Miroslav Antelj izvuko iz riči Zvonka Bogdana, jednog od glavni pripovidača u filmu, koji je lično znao Haju i kraće vrime radio š njim, i koji smatra da je Hajo zaista postavio temelje ovdašnjoj tamburaškoj muziki. A ono „turska kaldrma” upotribio je ko sićanje na svog didu Franju koji je postavljo tursku kaldrmu na koju je posli moglo svašta da se gradi toliko je bila čvrsta.
Premijera se odigrala u sali KPD „Jedinstvo-Eđšeg” prid lipim brojom positilaca i nuz dosta gostivi koji su posebno pozdravljeni. A to su dr Josip Stantić, učenik Pere Tumbas Haje, muzičar i kompozitor, osnivač orkestra „Sledbenici Pere Tumbas Haje”, i koji je pripovido u filmu o svom učitelju; Nikola Babić, potpridsidnik Bunjevačkog nacionalnog savita, mr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnik Izvršnog odbora BNS, Mirko Bajić, direktor Novinsko izdavačke ustanove BIC, pridstavnici Bunjevačke matice, Bunjevačkog kulturnog centra „Tavankut”, KUD„Bunjevka”, KUD „Aleksandrovo”, BKC Subotica, UG „Bunjevačko kolo” iz Sombora, KPD „Jedinstvo - Eđšeg”, KUD „Doža Đerđ” i domaćini BKC „Bajmok”, organizator ove manifestacije.