│ Nedilja, 24. maj 2026. godine │

Ono što je dobro, kažu ljudi, ne minja se, a jedna od omiljeni aktivnosti za koju se dica koja uče bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture cile škulske godine pripravlje jeste – izlet. Nasmijana lica bila su najbolji pokazatelj da je lipo vrime u simbiozi s dobrim raspoloženjem bilo zaslužno za baš taki utisak koji se mogo steknit na prostoru Salaša „Đorđević”.

– Dica vole otvoren prostor, a pripravili smo im i „slobodnoorganizovane” aktivnosti – ima sporta, druženja, ali i radionica koje su bile tematski organizovane. Bile su nam u gostima kraljice, a i pravili smo kraljičke kape. Naravno, bilo je mnogo prostora za druženje. Bilo bi vrlo korisno kad bismo ovake izlete mogli pravit više puti godišnje, al su uvik tu priprika sridstva. Svakako se trudimo da se dici, i pored svi aktivnosti koje radimo tokom godine, zafalimo na ovaj način. kako su kraljice simbol plodnosti, radosti i sriće, nadam se da će to što smo primili od nji doć u sve kuće u kojima su dica koja uče bunjevački, u sve kuće u kojima se bunjevački niguje i voli – divani dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.

Kako dodaje pridsidnica NSBNM, oni koji bi želeli upisat se u svojim škulama na izborni predmet bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture još nisu zakasnili.

– Svi oni koji vole bunjevački jezik, kulturu i istoriju, onima koji su dio ovog naroda, al i svim drugima mogu se na kraju škulske godine, priko objedinjene ankete, prijavit. čujem da ima škula u kojima se ne štampa druga strana ankete za izborne predmete, di se nalazi i bunjevački. Tamo di je to slučaj, uvik se mogu kontaktirat učitelji, direktori, na kraju i Nacionalni savit. Jer, bunjevački se mož izučavat u svakoj škuli, nema veze da li se već odvija nastava.

Da je izlet tema o kojoj se priča i prija i posli druženja potvrđiva i Vesna Biljanski koja bunjevački pridaje u OŠ „Matko Vuković”.

– Normalno je da dica vole provest jedan dan koji je malo drugčiji i opušteniji. Nema škulski klupa, name nastave, a opet mož se dosta naučit. I mi se, naravno, pripravimo za ovaj dan, organizujemo različite aktivnosti, sminjivamo se. Prošli smo, na primer, pravljenje kraljički kruna, vidili smo izložbu, ima ko je uživo u radionici pecanja, a bilo je i dosta prostora za sportske aktivnosti. Posebno mi je drago kad vidim kako se dica druže, kako učenici iz razni škula razminjuju iskustva, obraduju se jedni drugima na ovakim susritima.

Dragana Pinter je imala priliku proć više radionica, a posebno je uživala u pecanju.

– Vidićemo da li ćemo štogod upecat, a imam već iskustva u tom, jer sam pecala često sa tatom. Upecala sam jedared i jednog soma i bio je to baš zanimljiv ulov.

U sigri s drugarima je uživala i Iskra Stantić.

– Ovo je baš jedan lip izlet, i najviše uživam u sigri s drugarima. Nismo se sigrali na telefonima, neg smo imali priliku pokazat i nike vištine, a najzanimljivija mi je bila trka s čašama s vodom.

Učiteljice su se minjale na sportskom poligonu, a stigli su upravo kad je Svetlana Mormer, sa dicom iz Bajmaka, pokazivala kako će se moć sigrat skakanja u džaku, nošenja jajeta, čaše s vodom...

– Podilili smo se, znamo ko šta radi, pa se aktivnosti brže ređaje i dica stalno štogod imaje. Ima tu i malo slobodnog vrimena, al je dobro da ima i ovaki elemenata. Ko je kreativniji, on se bolje pokazo u pravljenju kraljički kapa, a ovi drugi su se borili na sportskim poligonima. Vidila su dica i „kraljice”, jednu lipu izložbu, mogli se se upoznat i s pecanjom i s folklorom – program je bio baš sadržajan – divani Svetlana Mormer.

Ono što je bilo zanimljivo da se dica i znaju sigrat i družit, iako često kažemo da su nove generacije samo upućene na telefone. Naravno, sve je lakše ako dođe prava podrška od stariji.

– Ovo je ujedno i apel na sve roditelje i one koji se bavi dicom, njima samo triba malo dat sadržaja, malo se uključit u sigru i neće im telefon bit stalno u rukama.

O priliki da se iskaže kreativnost u susritu s tradicijom divanila nam je Sanja Saulić koja bunjevački jezik pridaje u Tavankutu.

– Onda se dobije štogod baš zanimljivo, ko što su ove kraljičke kape, a tradicija se približi na jedan interesantan način. O „kraljicama” se, naravno, uči i kroz nastavu, al je svakako dici lakše i lipše kad to mogu i vidit kako zapravo izgleda. Pri tom, kad sami štogod kroz radionicu i praktičan rad stvore, onda je osićaj potpun. I to svakako budu teme divana o ekskurziji o kojoj dica divane do narednog okupljanja. Jel, njima svima znači to što su digod išli, putovali, družili se, razminili saznanja i iskustva.

Da su ovakve prilike za druženje i razminu iskustva dragocine i za pridavače i dicu divani i Jadranka Tikvicki, pridsidnica Odbora za obrazovanje u Nacionalnom savitu bunjevačke nacionalne manjine.

– Ovaj dan je najlipši u toku jedne škulske godine i đaci ga radosno čekaju. Tu su dica iz svi osnovnih škula u kojima se uči bunjevački, a pridružili su nam se i sridnjoškulci – oni su bili tu i da pomognu. Najviše aktivnosti je usmereno ka onim najmlađima, a njima smo pripremili pet aktivnosti radioničarskog tipa. Određene elemente nastave smo uklopili u jedan ovaki program, a bilo je posebno značajno kad su dica pokazala svojim vršnjacima običaj kraljica, a zanimljiv je bio i folklorni program.

Med gostima na izletu su, osim drugara iz KUD „Aleksandrovo” koji su pokazali običaj Kraljica, bili i drugari iz KUDŽ „Bratstvo” koji su pripravili prigodnu folklornu radionicu.

Program je održan nuz saradnju NSBNM i Fondacije „Mijo Mandić”, a finansijsku podršku dao je Pokrajinski sekretarijat za privridu i turizam.

N. S.