Ponediljak, 19. januar 2026. godine │ info i foto: vojvodina.gov.rs │
Pridsidnica Pokrajinske vlade Maja Gojković sastala se u petak, 16. januara, s pridstavnicima Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, na čelu s pridsidnicom Savita Suzanom Kujundžić Ostojić.
Na sastanku je bilo riči o projektima i aktivnostima u oblasti kulture i obrazovanja koji su od značaja za unapriđenje rada Savita.
Pridsidnica Gojković je istakla da će bit nastavljena podrška na izgradnji „Bunjevačke kuće”, čime će Savit dobiti prostor za rad. U oblasti obrazovanja, pridsidnica je navela da će Pokrajinska vlada pružit podršku u osnivanju Lektorata za bunjevački jezik u okviru Univerziteta u Novom Sadu, kako bi se jezički osposobili budući naučni i prosvitni kadrovi u bunjevačkoj zajednici.
Pridstavnici Savita su u razgovoru istakli i potribu ustanovljavanja „Bunjevačke matice” ko institucije, koja trenutno ima status udruženja građana.
O sastanku u Novom Sadu divanila je i dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica NSBNM.
– Sve ono što smo započeli kad je u pitanju „Bunjevačka kuća”, odnosno sridstva koja smo dobili, bilo je dosta za završetak početni radova, dok je priostalo završit unutrašnje radove. O toj potribi smo obavistili organe Pokrajine, a s njeve strane smo obavišteni da postoje volja i želja da se taj poso završi. Bilo bi dobro kad bi to bilo gotovo do kraja godine. Što se „Bunjevačke kuće” tiče, završen je krov, ko i fasada, a potribno je sredit unutrašnje prostorije.
– Išlo se na varijantu da sve bude nivelisano u istoj ravni, da se obnovi sve koliko se mož obnovit, većina u Nacionalnom savitu bila je tog stava. Tražili smo oko 25 miliona dinara, kako su nam to i projektanti kazali. To bi tribalo bit dosta za završetak građevinskog dila, a potom slidi opremanje.
Dugo se ukazivalo na to da je potribno, pogotovo posli uvođenja bunjevačkog jezika u službenu upotribu, osnivanje Lektorata za bunjevački jezik.
– Na njemu bi svi oni koji pridaju bunjevački, novinari, oni koji ga koriste i koji ga žele naučit, mogli završit. Misto za taki lektorat je svakako na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Tek nam pridstoje divani na tu temu s ministrom obrazovanja.
Sastanak je dono i priliku da se iznesu problemi koji postoje u funkcionisanju Savita.
– Prija svega su tu zdravo niski budžeti kojima raspolažemo, s nivoa Republike su, na primer, i ove godine sridstva smanjena. Tako je zdravo teško određene standarde ispoštivat u onom što se radi, a tu je i nemogućnost napridovanja. Svi su nas saslušali, al se bojim da za ovu godinu pomoći nema, odnosno da se moramo snać kako god budemo znali. Optimista sam za naredni period, barem toliko jel će se izrađivat nov Zakon o nacionalnim savitima, pa će i formula po kojoj se izračunava šta i koliko dobija jedna manjina moždar bit drugčija. Sridstva su smanjena zbog, prija svega, brojnosti nacionalne zajednice. Prija tri godine smo imali izbore za savite, al i popis, evidentno nismo imali u tom momentu jedinstvo na koje sam pozivala. To niko nije razumio, a sad imamo efekte tog. Nadam se da ćemo i taj problem uspit privazić.
Sastanku su prisustvovali popridsidnik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Robert Otot, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku dilatnost prof. dr Branko Markoski, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s virskim zajednicama Aleksandra Ćirić Bošković, podpridsidnik Savita Dejan Parčetić i zaminik pridsidnice Savita Veljko Vojnić.
N. S.