Stevan Bešlić (1955–2026)

│ Nedilja, 24. maj 2026. godine │

I ove godine KUD „Aleksandrovo“ uz podršku Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine je u subatu, 23. maja na Verušiću na salašu Pere Lulića prikazo bunjevački običaj na „Kraljice na Dove“. Običaj su izveli dica KUD „Aleksandrovo“ iz Subatice. Običaj je izvedan kako se to kadgod održavalo al u uslovima savrimenog vrimena. Kraljice su bile obučene u bili šling sa kraljičkim kapa na glavi i bosi nogu i pivale su kraljičke pisme.

Običaji za Dove

Kadgod su se Dove slavile tri dana. Običaj „Kraljica” se spominje još u pridkrišćanskom vrimenu, jel se tako obilužavalo buđenje prolića. Pripivi u pismama koje pivaje Kraljice je „Ljeljo”, to je ime kadgodašnje boginje prolića. Kraljice su oma posli Uskrsa počele pivat, a učila ji žena koja je u mladosti bila isto Kraljica.

Kraljički pisama ima zdravo tušta al je malo zapisani a koje nisu zapisane više se i ne znaju. Kraljice su dobro morale uvižbat pisme da se ne zbunu dok pivaje. Kraljice su kadgod bile obučene u bili šling, suknju, keceljac, košulju, mider a oko struka igrač koji se vezo na velik kukalj. Na glavi su i male krune našarane cvićom i pantljikama. Naprid je bilo malo ogledalce a priko njeg đerdan. Kadgod su kraljice išle bose, a kasnije su oblačile crne cipele.

Kraljice su bile cure od 13 do 16 godina u grupi od 8 cura, a ima kad je bilo i dva momčića obučeni ko čobani i nosili su batine pazeć da kogod ne napadne kraljice. Kraljice ako ji je bilo više dogovore se ko će kojim šorom ić.

Jedna od kraljički pisama je i pisma „Mi selu iđemo“:

Mi selu iđemo, Ljeljo
Selo od nas biži, Ljeljo
A što od nas biži, Ljeljo
Mi mu ne iđemo, Ljeljo
Da ga porobimo, Ljeljo
Već mu mi iđemo, Ljeljo
Da ga veselimo, Ljeljo

Kad dođu prid kuću uvate se po dvi s bilim maramama i pivaje. Kad završe domaćin im da kaki poklon, jaja, divenice el malo novaca.

Kad završe pivanje odu kod glavne Kraljice tamo večeraje obično kajgane od dobiveni jaja što njim domaćica ispeče. Posli večere poklone podile, pa se raziđu svojim kućama prije mraka. Kadgod su kraljice išle pivat i na drugi dan Dova.

Na Dove ima običaj da se kuće zakite sa zovom, ulazna vrata, kapija. Svaka kuća ima simbol Dova.

„Sedam darova Duha svetog”

• Mudrost – dar donošnja dobri odluka vezani za život.
• Razum – sposobnost razboritog (logičnog, kritičkog) rasuđivanja.
• Savest – privaćanje svi dobri savita od oni koji su nam poslati.
• Jakost – dar po kom možmo ostat dostojni vire.
• Znanje – dar prihvaćanja istine i napritka.
• Pobožnost – dar obraćenja Bogu s poštivanjem.
• Stra – dar prihvaćanja Božijeg suda.

T. B.

.

│ Nedilja, 24. maj 2026. godine │

Ono što je dobro, kažu ljudi, ne minja se, a jedna od omiljeni aktivnosti za koju se dica koja uče bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture cile škulske godine pripravlje jeste – izlet. Nasmijana lica bila su najbolji pokazatelj da je lipo vrime u simbiozi s dobrim raspoloženjem bilo zaslužno za baš taki utisak koji se mogo steknit na prostoru Salaša „Đorđević”.

– Dica vole otvoren prostor, a pripravili smo im i „slobodnoorganizovane” aktivnosti – ima sporta, druženja, ali i radionica koje su bile tematski organizovane. Bile su nam u gostima kraljice, a i pravili smo kraljičke kape. Naravno, bilo je mnogo prostora za druženje. Bilo bi vrlo korisno kad bismo ovake izlete mogli pravit više puti godišnje, al su uvik tu priprika sridstva. Svakako se trudimo da se dici, i pored svi aktivnosti koje radimo tokom godine, zafalimo na ovaj način. kako su kraljice simbol plodnosti, radosti i sriće, nadam se da će to što smo primili od nji doć u sve kuće u kojima su dica koja uče bunjevački, u sve kuće u kojima se bunjevački niguje i voli – divani dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.

Kako dodaje pridsidnica NSBNM, oni koji bi želeli upisat se u svojim škulama na izborni predmet bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture još nisu zakasnili.

– Svi oni koji vole bunjevački jezik, kulturu i istoriju, onima koji su dio ovog naroda, al i svim drugima mogu se na kraju škulske godine, priko objedinjene ankete, prijavit. čujem da ima škula u kojima se ne štampa druga strana ankete za izborne predmete, di se nalazi i bunjevački. Tamo di je to slučaj, uvik se mogu kontaktirat učitelji, direktori, na kraju i Nacionalni savit. Jer, bunjevački se mož izučavat u svakoj škuli, nema veze da li se već odvija nastava.

Da je izlet tema o kojoj se priča i prija i posli druženja potvrđiva i Vesna Biljanski koja bunjevački pridaje u OŠ „Matko Vuković”.

– Normalno je da dica vole provest jedan dan koji je malo drugčiji i opušteniji. Nema škulski klupa, name nastave, a opet mož se dosta naučit. I mi se, naravno, pripravimo za ovaj dan, organizujemo različite aktivnosti, sminjivamo se. Prošli smo, na primer, pravljenje kraljički kruna, vidili smo izložbu, ima ko je uživo u radionici pecanja, a bilo je i dosta prostora za sportske aktivnosti. Posebno mi je drago kad vidim kako se dica druže, kako učenici iz razni škula razminjuju iskustva, obraduju se jedni drugima na ovakim susritima.

Dragana Pinter je imala priliku proć više radionica, a posebno je uživala u pecanju.

– Vidićemo da li ćemo štogod upecat, a imam već iskustva u tom, jer sam pecala često sa tatom. Upecala sam jedared i jednog soma i bio je to baš zanimljiv ulov.

U sigri s drugarima je uživala i Iskra Stantić.

– Ovo je baš jedan lip izlet, i najviše uživam u sigri s drugarima. Nismo se sigrali na telefonima, neg smo imali priliku pokazat i nike vištine, a najzanimljivija mi je bila trka s čašama s vodom.

Učiteljice su se minjale na sportskom poligonu, a stigli su upravo kad je Svetlana Mormer, sa dicom iz Bajmaka, pokazivala kako će se moć sigrat skakanja u džaku, nošenja jajeta, čaše s vodom...

– Podilili smo se, znamo ko šta radi, pa se aktivnosti brže ređaje i dica stalno štogod imaje. Ima tu i malo slobodnog vrimena, al je dobro da ima i ovaki elemenata. Ko je kreativniji, on se bolje pokazo u pravljenju kraljički kapa, a ovi drugi su se borili na sportskim poligonima. Vidila su dica i „kraljice”, jednu lipu izložbu, mogli se se upoznat i s pecanjom i s folklorom – program je bio baš sadržajan – divani Svetlana Mormer.

Ono što je bilo zanimljivo da se dica i znaju sigrat i družit, iako često kažemo da su nove generacije samo upućene na telefone. Naravno, sve je lakše ako dođe prava podrška od stariji.

– Ovo je ujedno i apel na sve roditelje i one koji se bavi dicom, njima samo triba malo dat sadržaja, malo se uključit u sigru i neće im telefon bit stalno u rukama.

O priliki da se iskaže kreativnost u susritu s tradicijom divanila nam je Sanja Saulić koja bunjevački jezik pridaje u Tavankutu.

– Onda se dobije štogod baš zanimljivo, ko što su ove kraljičke kape, a tradicija se približi na jedan interesantan način. O „kraljicama” se, naravno, uči i kroz nastavu, al je svakako dici lakše i lipše kad to mogu i vidit kako zapravo izgleda. Pri tom, kad sami štogod kroz radionicu i praktičan rad stvore, onda je osićaj potpun. I to svakako budu teme divana o ekskurziji o kojoj dica divane do narednog okupljanja. Jel, njima svima znači to što su digod išli, putovali, družili se, razminili saznanja i iskustva.

Da su ovakve prilike za druženje i razminu iskustva dragocine i za pridavače i dicu divani i Jadranka Tikvicki, pridsidnica Odbora za obrazovanje u Nacionalnom savitu bunjevačke nacionalne manjine.

– Ovaj dan je najlipši u toku jedne škulske godine i đaci ga radosno čekaju. Tu su dica iz svi osnovnih škula u kojima se uči bunjevački, a pridružili su nam se i sridnjoškulci – oni su bili tu i da pomognu. Najviše aktivnosti je usmereno ka onim najmlađima, a njima smo pripremili pet aktivnosti radioničarskog tipa. Određene elemente nastave smo uklopili u jedan ovaki program, a bilo je posebno značajno kad su dica pokazala svojim vršnjacima običaj kraljica, a zanimljiv je bio i folklorni program.

Med gostima na izletu su, osim drugara iz KUD „Aleksandrovo” koji su pokazali običaj Kraljica, bili i drugari iz KUDŽ „Bratstvo” koji su pripravili prigodnu folklornu radionicu.

Program je održan nuz saradnju NSBNM i Fondacije „Mijo Mandić”, a finansijsku podršku dao je Pokrajinski sekretarijat za privridu i turizam.

N. S.

│ Nedilja, 17. maj 2026. godine │

Humanitarni koncert za našeg sugrađanina Nikolu Horvatskog održan je u subatu, 16. maja u pripunoj sali Doma kulture u Starom Žedniku.

U bogatom kulturno-umitničkom programu su učestvovali KUD „Aleksandrovo“ i ogranak ovoga folklornog društva iz Starog Žednika.

U programu su se mogli viditi spletovi bunjevački, srpski, mađarski i drugi igara ko i skeč na bunjevačkom jeziku u izvedbi članova KUD „Aleksandrovo“.

Poruka ovoga humanitarnog koncerta za sve ljude dobrog srca je bila:

„Zaigrajmo i zapivajmo zajedno, punim srcom – budimo humani!“

│ Subata, 02. maj 2026. godine │

Dvadeset treći put po redu „4. Mini Jugoslavija“ u subatu, 2. maja obilužila je međunarodni praznik rada u Subatici.

Program ove tradicionalne manifestacije je obuhvatio niz manifestacija od međunarodnog šahovskog rapid turnira, turnira u fudbalu za rekreativce, ženske ekipe ŽFK „Spartak“, izložba fotografija radnika i službenika Subatice, besplatna podila garderobe i odiće ko i kulturno-umitnički program.

U kulturno-umitničkom dilu programa učestvovali su: Tamara Babić, vokalna solistkinja, Etno grupa „Pesma u srcu“, Aleksandar Toković, hor „Subotičke frajle“ i pisnik Geza Babijanović.

Na početku samog programa prisutnima se obratio pridsinik Goran Gabrić koji istako značaja organizovanja ove tradicionalne manifestacije ko i počasni pridsidnik 4. mini Jugoslavije, Blaško Gabrić.

Ko i uvik bio je organizovan tradicionalni ručak sa goveđim gulašom, pilećim paprikašom i vojničkim pasuljom za sve positioce i učesnike programa ove manifestacije, a ovo narodno veselje pod sloganom „Od Vardara pa do Triglava“ trajalo je cio dan.

T. B.