Platforma BSV-a

BUNJEVAČKA STRANKA VOJVODINE PRIDSTAVILA SVOJU PLATFORMU ZA IZBORE

Cilovitost bunjevačkog korpusa

BSV_logo   Bunjevačka stranka Vojvodine postavlja slideće ciljove u narednom izbornom periodu. Naravno, svi ciljovi su u direktnoj il izvedenoj formi vezani za Program BSV.

   Najznačajniji cilj u narednom sridnjoročnom periodu jeste reintegracija bunjevačkog naroda u srž društvenog tkiva Grada, Pokrajine i Republike. Cilj BSV je da se ostvari uvažavanje i ravnopravnost sa ostalim nacionalnim zajednicama i doprinos kroz zajedništvo u ukupnom razvoju Grada, APV i Republike Srbije. Ovaj generalni cilj mislimo da možemo ostvarit na slideće načine:
– posebno ćemo se zalagat za cilovitost bunjevačkog nacionalnog korpusa i identiteta, a protiv rasparčavanja na bilo kojoj osnovi. Zalagaćemo se da izbignemo situaciju da radi kratkoročni i pojedinačni il grupni interesa postepeno gubimo svoj nacionalni identitet. Zato kažemo, ko to ne svati doprineće minimizaciji postojanja i značaja Bunjevaca na prostoru di oni žive, a posebno u gradovima Subotici i Somboru.
– ostvarit mandate na nivou Grada a po mogućnosti i u Pokrajini i Republiki. Smisao ovi mandata je da BSV učestvuje u vlasti na pomenutim nivoima. Cigurno je izuzetno značajno da BSV pruži potporu BNS-u i drugim bunjevačkim institucijama prilikom ostvarivanja zahtiva posebno na području kulture, upotribe jezika, obrazovanja i informisanja.
– BSV će se zalagat za reprogramiranje rada javni preduzeća na nivou Grada, posebno putom modela javno-privatno partnerstvo.
– BSV će nastojat dat značajan doprinos procesu decentralizacije i dekoncentracije vlasti, posebno na nivou Grada. Smatramo da se odlučivanje il, prija svega, određeni nivo budžetski prihoda mora spuštit na nivo mogućih, budućih opština il već postojeći mesni zajednica.
– BSV će se zalagat za model društvene organizacije u kojem će postojat opšti interesi i specifični interesi. Kroz opšte interese želimo ostvarit sve ono što je kroz ovaj vid naminjeno građanstvu a kroz specifične pogodnosti ono što uživaje i druge nacionalne zajednice u Gradu, Pokrajini i Republiki.
– BSV će svoje dilovanje usmirit na doprinos razvoju sela, s obzirom da velik dio našeg naroda i živi po obodu Subotice i bavi se poljoprivredom.Tim građanima triba omogućit najbolje uslove, kako bi se na taj način oživilo selo.
   Jedan od najvažniji segmenata je stvaranje uslova za obrazovanje pripadnika bunjevačke omladine i stvaranje uslova za ravnopravno usavršavanje, obrazovanje i studiranje.
BSV smatra da se mora ispravit sramna politika na području zapošljavanja u javnom sektoru, di želimo ostvarit potpuno ravnopravan status s drugim nacionalnostima koje žive na ovom prostoru. Posebno ćemo se zalagat za ostvarenje tog cilja.
   Vrlo blisko prithodno navedenom će bit borba protiv partiokratije koja je izuzetno prisutna na našim prostorima. Ona je društveno opasna i BSV će uložit sve napore da u organizaciji društveni odnosa ne isplivaje partijska pripadnost već druge sposobnosti pojedinaca il grupa.
   BSV će nastojat ostvarit pozitivan dijalog s Katoličkom crkvom u želji da ostvari pojedine obrede na svom maternjem jeziku.
BSV će se zalagat za upotribu bunjevačkog jezika u javnom životu grada Subotice, ne dopuštajuć da taj jezik bude korišćen u bilo kojoj vrsti podsmišljive forme. Postoji još niz drugi ciljova koje će sam proces nametnit, al oni su većim dilom sadržani u Programu BSV, te ćemo se svakako za nji zalagat.

Glavni odbor Bunjevačke stranke Vojvodine

 

Okrugli sto

naslov

   Savez bačkih Bunjevaca prisustvovao je na okruglom stolu u Novom Sadu, pod nazivom "Političke partije nacionalnih zajednica u Srbiji u predvečerje izbora”.
Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca imao je uvodno izlaganje na temu "Problemi nacionalnih zajednica i modeli moguće saradnje". Saopštenje sa ovog skupa prenosimo u celosti. Ovaj skup ocenjen je kao istorijski, jer su prvi put za isti sto seli politički predstavnici više od deset nacionalnih zajednica, u nameri da pronalaze puteve saradnje u cilju ostvarivanja potreba nacionalnih zajednica u Srbiji i moguće političke saradnje.

 

Saopštenje za javnost

 

U subotu, 22.10.2011. u Novom Sadu, u organizaciji Crnogorske partije, održan je Okrugli sto pod nazivom: “Političke partije nacionalnih zajednica u Srbiji u predvečerje izbora”.

Skupu je prisustvovalo 12 političkih partija iz 10 nacionalnih zajednica, pred očima medija, OSCE misije u Srbiji i ambasada Mađarske, Slovačke, Hrvatske i Albanije.

Okrugli sto je održan u dve sesije u kojima su predstavnici stranaka izneli aktuelne probleme sa kojima se njihove nacionalne zajednice susreću. Jednoglasno su se složili da je veliki broj problema potpuno isti uključujući određene specifičnosti, što je kulminiralo događajima prilikom izbora za nacionalne savete.

Poslednjih 20 godina nacionalne zajednice su kontuinirano i nesebično davale doprinos razvoju demokratije u želji suštinskih demokratskih promena za stvaranje savremene države na osnovama demokratskih načela i principa socijalne pravde.

Za uzvrat nacionalne zajednice, u većini slučajeva, dobile su produkciju i nagomilavanje problema i uglavnom loša zakonodavna rešenja, koja se odnose na nacionalne zajednice i političke partije nacionalnih zajednica, što treba menjati.

Usaglašeno je da će u narednom periodu koordinacija i komunikacija među učesnicima konferencije biti pojačana uz održavanja zajedničkih sastanaka po pitanju iznalaženja načina i metoda rešavanja problema, kao i mogućoj političkoj saradnji na predstojećim izborima.

Do sledećeg susreta koordinaciju nastavlja Crnogorska partija.

Tekst Saopštenja jednoglasno su usvojili:

Rusinska demokratska stranka, Savez bačkih Bunjevaca, Demokratska partija Makedonaca, Demokratski savez Bugara, Stranka vojvođanskih Slovaka, Demokratska zajednica Hrvata, Slovačka stranka, Romska partija, Građanski savez Mađara, Bošnjačka demokratska zajednica, Savez vojvođanskih Mađara i Crnogorska partija.

Novi Sad, 23.10.2011.

615

 

35. godina KUD "Aleksandrovo"

KULTURNO UMITNIČKO DRUŠTVO „ALEKSANDROVO” ODRŽALO GODIŠNJI KONCERT

Za rođendan pokazali šta znadu

Radnim akcijama članovi društva pomogli pri osnivanju društva, a danas se folklorci paštre dan ga očuvaje. Sav trud tokom postojanja bio je krunisan na ovom koncertu

Slika_08
   Prostorije Madžarskog kulturnog centra „Nepker” su u subotu, 1. oktobra, bile rezervisane za publiku Kulturno umitničkog društva „Aleksandrovo”, koje je tom prilikom pored godišnjeg koncerta obilužilo i 35 godina rada i postojanja, pa je i višečasovni program proteko u takom znaku. Kako to i priliči, koncert je započo bunjevačkim igrama, ovog puta Momačkim kolom. U cilovečernjem programu učestvovale su tri folklorne grupe ovog društva, počev od najmlađi, pa sve to najbolji i naiskusniji igrača, za koje su bile rezervisane i najzanimljivije koreografije, a sve nji za ovaj koncert spremila je Vesna Takač, umitnički rukovodioc KUD-a.

   S Tihomirom Vrbanovićom, pridsidnikom Društva, divanili smo o samim počecima rada KUD-a „Aleksandrovo”. U tom divanu doznali smo da je KUD „Aleksandrovo” osnovano prija 35 godina, tačnije 26. februara 1976. godine. U to vrime je postojala Omladinska organizacija ko folklorna sekcija, a na njezinu inicijativu je i osnovano „Aleksadrovo”, pa je tako Omladinska organizacija prirasla u KUD.
Od samog početka postojanja KUD-a, stručni rukovodioc je bio Takač Mihajlo – Čombe. Prve folklorne korake naučio je u KUD-u „Bratstvo”, di je bio aktivan sve do 1973. godine, a posli tog prilazi u KUD „Bunjevačko kolo”. Tri godine kasnije, 1976., s omladincima MZ „Aleksandrovo” osniva KUD „Aleksandrovo”. Ko najistaknutiji član ovog društva aktivan je bio sve do smrti, 27. 6. 2007. godine, a za svoj rad dobio je i zasluženo priznanje, nagradu „Iskra kulture”, koju mu je 1994. godine dodilio Pokrajinski sekretarijat za kulturu. Prvi korepetitor Društva bila je Čombetova supruga, Klara Takač, koja je i dalje redovni član Društva. Njezina briga je vrimenom prišla na nošnju, o kojoj se s velikom ljubavi stara i danas. Prvi pridsidnik Društva je bio, sad već pokojni, Aleksadar Katić, a kad već divanim o pridsidnicima društva, ne bi bilo zgoreg spominit i ostale na ovoj funkciji, a to su za protekli 35 godina bili: Mokan Vlado, Vujković Miroslav, Buljovčić Stipan, Sadojević Ivan, Vojnić Hajduk Bartul i ja ko sadašnji pridsidnik – kazo je Vrbanović.

Brali kuruze da bi kupili nošnju

   Ko i svaki početak, tako i rad u KUD-u „Aleksandrovo” nije bio lak.
Kad je rič o prostorijama, po osnivanju KUD-a, MZ „Aleksandrovo” je za potribe folklorne sekcije ustupila prostorije Društvu – kazo je Vrbanović, pa dodo da je najveći problem, pored prostorija bila i nabavka nošnji i instrumenata za normalno funkcionisanje Društva. Da bi nabavili sve što je potribno, članovi Društva su se latili posla.
Kako bi pomogli svojem društvu, tadašnji članovi su u slobodno vrime radili na raznim poslovima, ko što su bili spremanje hangara u RO „Peščara”, branje kuruza, pravljenje trotoara i vađenje ripe na poljoprivrednim kombinatima. Od tako zarađeni novaca kupovala se originalna nošnja, al i materijali od koji su se šile replike. Zafaljujuć njima KUD danas u svojoj imovini ima oko 80% originalne nošnje za 14 koreografija u repertoaru društva. Pri osnivanju, orkestar su sačinjavali takođe omladinci Aleksadrova, koji su imali zavidno muzičko znanje i svoje instrumente. Društvo su pratili na svim većim i manjim nastupima, a često su posli naporni proba znali ostat još koji sat u sali i svirat za svoju dušu. Orkestar je brojo od četri do šest članova, a bili su zastupljeni harmonika, kontrabas, bas prim, tambure,... – izdivanio je Vrbanović.

Igra na poklon

   Na koncertu je Društvo, koje danas broji priko sto članova, pokazalo svu lipotu svoji nošnji i igara, pa su tako svoju publiku nagradili prikazivanjom svi koreografija, koje su nastale tokom tri i po decenije rada, a koja je bila prva koreografija, pitali smo Vrbanovića.
Prva koreografija koja je postavljena u Društvu bila je „Splet bunjevački igara”, a malo posli i „Splet madžarski igara” i „Splet srbijanski igara”. Najviše koreografija postavio je Takač Mihajlo – Čombe, a za nike od koreografija zaslužan je i Milan Miladinović – Ečke, koji je postavio „Glamoč”, „Biljana platno beljaše” i „Tanec”. Danas društvo ima veliko bogatstvo nošnji naroda i narodnosti bivše SFR Jugoslavije, ko i 14 koreografija s ti prostora. Med nji spadaje spletovi Bunjevački, Madžarski, Šokački i Banatski igara, al i igre ko što su Romske, Bosansko-muslimanske, Vranjske, Srbijanske, Nišavske, Glamoč, Hrvatske igre Tanec, Komitske i Makedonsku igru „Biljana platno beljaše”.
S ovim koreografijama, Društvo je osvojilo velik broj nagrada na brojnim turnejama i putovanjima, kako na prostorima bivše Jugoslavije, tako i u inostranstvu.

Vridne ruke žena

Pored folklorne sekcije Društvo se mož pofalit još jednom sekcijom, a rič je o Sekciji ručni radova. Ko „najmlađa” aktivnost Društva, sekcija postoji više od deset godina i okuplja žene, koje u svoje slobodno vrime izrađivaje radove od slame. S tim radovima prate svoje folklorce na svim gostovanjima, a pomažu i u opravljanju nošnje. Prodajom slika i perlica od slame, al i drugi radova ova Sekcija i finansijski pomaže svoje društvo. Iako na ovom koncertu njeve radove nismo vidili, nadamo se da će KUD u budućnosti organizovat kaku izložbu, koja će bit jednako posićena ko i godišnji koncert.

(Kliknite na fotografiju da biste je uvećali)