U organizaciji Bunjevaca iz Čonoplje, Bunjevačkog media centra Sombor, BKC „Lemeški Bunjevci“, BOC iz Subotice i pod pokroviteljstvom Saveza bačkih Bunjevaca, u četvrtak 28. februara, u prilipom ambijentu Etno parka „Stari Ribnjak“ u Čonoplji, obilužen je jedan od tradicionalni običaja kod Bunjevaca poznat ko „Debo četvrtak“.

Goste iz Čonoplje, Lemeša, Sombora, Subotice i Mađarske prigodnim ričima pozdravila je Stanislava Lutkić i Antun Petrović, koji su štogod više kazali o tradiciji na ovaj pokladni običaj. Šaljivim stihovima pridstavila se pesnikinja Marija Feher iz Čonoplje. Lipe stihove o Debelom četvrtku pročitala je Ružica Parčetić.

Debo četvrtak il Debeli četvrtak kako se uobičajeno divanilo u Somboru i okolnim salašima, pridstavlja poslidnji pokladni četvrtak. Naši stari su divanili da tog dana triba ist devet puta kako bi se skupila snaga u tilu, jer dolazi dugačka korizma, a po starovinskom virovanju mršavo čeljade je bolesno, i kako bi se čeljad još jedared dobro naila, da se poide sva pokladna mrsna rana, koju ne mož dugo čuvat, a korizma je dugačka i nemrsna.

Mirko Bajić, pridsidnik Saveza bačkih Bunjevaca istako je: „Obnova običaja i čuvanje tradicije je naš zadatak al i naša želja. U toj želji mi smo se večeras i okupili ovde u Čonoplji, ne prvi put al cigurno ne i poslednji. Družićemo se još tušta puta u ovakim prilikama kad se obnavljaju i čuvaju davni običaji kod Bunjevaca.”

Organizatori na čelu s familijom Jozić iz Čonoplje su se potrudili da kako nalaže tradicija priprave tušta fanaka i gibanice. Nuz pismu, divan, poslastice, bunjevačka zajednica oživila je sićanje na davna vrimena koja će virujemo nastaviti da čuvaju naši mladi.

S. L.

„Debo četvrtak” u Čonoplji - izveštaj

„Debo četrvtak” u Čonoplji - emisija

Video prilozi: BMC

Galerija fotografija

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice raspisao je Javni konkurs za sufinansiranje programa i projekata usmereni na unapređenje prava nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica u AP Vojvodini u 2019. godini.

Konkursnu dokumentaciju možte priuzeti na sledećem linku:

http://www.puma.vojvodina.gov.rs

Na Skupštini grada Subotice usvojena je izmena Statuta grada u kojoj se tradicionalni naziv mesta „Bački Vinogradi“, navodi kao „Kraljev Brig“ na hrvatskom jeziku.

Ovakav postupak gradske Skupštine je nedopustiv i predstavlja direktan napad na prava bunjevačke nacionalne manjine i osporavanje prava Bunjevcima na autohtonost i svoj maternji jezik. Naime, naziv mesta na hrvatskom jeziku morao bi biti „Kraljev Brijeg“, a ne „Kraljev Brig“, jer je to naziv na bunjevačkom jeziku.

Ovaj postupak je još jedan dokaz u nizu, da se „Naredba GNOOV“ iz 1945. godine, kojom se svi Bunjevci imaju smatrati Hrvatima bez obzira na ličnu izjavu, i danas nezvanično primenjuje.

Prošlo je više od dve godine od kako je Skupštini Vojvodine zvanično podneta inicijativa da se donese Dekleracija, kojom bi se ova naredba ocenila aktom asimilacije i onemogućila njena primena danas, a da ništa nije preduzeto.

Postavljamo pitanje, da li je to nečinjenje pokazatelj da je politika današnje vlasti u Republici Srbiji, da se dozvoli tiha asimilacija Bunjevaca u Hrvate, tako što se omogućuje predstavnicima hrvatske manjine da i danas, u duhu te sramne Naredbe, Bunjevce smatraju Hrvatima, bunjevački jezik prikazuju kao narečje - dijalekt hrvatskog jezika, bunjevačku kulturu i tradiciju prikazuju kao hrvatsku, i da „hrvatizuju“ bunjevačka udruženja, a da se ništa ne preduzima, nego naprotiv pomaže aktima vlasti i sredstvima iz javnih izvora?       

Subotica, 27. 02. 2019.

Predsednik SBB

Mirko Bajić