Praznik Bunjevaca

Bunjevci dio proslave i u Novom Sadu

f22

 

   U nedilju, 25. novembra, obilužen je Dan prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, a Bunjevci su bili dio proslave i u Novom Sadu. Na zgradu di je održana Velika narodna Skupština, na spomen ploču, vince su položili Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, Siniša Sević, pridsidnik Skupštine Novog Sada, delegacija Bunjevačkog nacionalnog savita u kojoj su bili Branko Pokornić (pridsidnik BNS-a), Suzana Kujundžić Ostojić (pridsidnica IO BNS-a) i Nikola Babić (potpridsidnik BNS-a) i delegacije Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920.

Grad Novi Sad, zajedno sa Bunjevačkim nacionalnim savetom, obeležava datum koji je bitan za celu Vojvodinu i Srbiju. Bitno je da ove datume ne zaboravljamo, jer ako zaboravimo prošlost brišemo sebi budućnost – istakao je nakon polaganja venaca Vučević, dok je Pokornić izjavio:

Čast nam je da konačno drugi po veličini narod koji je učestovo o donošenju istorijske odluke i učestvuje u proslavi, jer med 757 delegata, 84 su bila bunjevačka. Bunjevci Srbiju doživljavaje ko svoju matičnu državu, a ovo je i jedan od četri nacionalna praznika koje Bunjevci proslavljaje.

Nakon tog je uslidila Svečana akademija koja je održana na sceni “Jovan Đorđević” u Srpskom narodnom pozorištu, divanili su Borko Ilić, zaminik gradonačelnika Novog Sada i pridsidnik Organizacionog odbora proslave. Prisutni su mogli vidit kulturno-umitnički program u kom su učestvovali Bunjevački kulturni centar “Tavankut”, Mešoviti hor i orkestar Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Sada i glumci Gordana Đurđević Dimić i Miodrag Petrović.

Na kraju su se prisutnima obratili Branko Pokornić, pridsidnik BNS-a i Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada.

Za nas Bunjevce odluka Velike narodne Skupštine o pravu narodna na samoporedeljenje je najveće istorijsko utemeljenje u priznanju nacionalnog identiteta, samobitnosti Bunjevaca i potpune ravnopravnosti med slovenskim narodima. Prisećajući se tih dešavanja, odlučni smo da očuvamo tekovine pridaka koji su, zajedno sa Srbima, stvorili prvu jugoslovensku državu – kazo je, izmed ostalog, Pokornić.

Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, divanio je o vrimenu posli Prvog svitskog rata, a potom dodo:

–  Ljubаv prеmа оtаdžbini u svim vrеmеnimа i kоd svih nаrоdа је svеtinjа, kао i lјubаv prеmа mајci. Dаnаs, nаžаlоst, imа i оnih kојi оtаdžbinu shvаtајu sаmо kао gеоgrаfski pојаm, nо оnа је mnоgо višе оd tоgа – оtаdžbinа su i svi оni zаslužnici i brаniоci kојi su sе žrtvоvаli dа bi је sаčuvаli. Nаrоd kојi drži dо sеbе njih nе smе zаbоrаviti. Zаtо mоrаmо nаći nаčinе dа sаčuvаmо sеćаnjе nа slаvnе prеtkе kојi su sе bоrili zа nајsvеtiје idеаlе slоbоdе, оd sistеmа оbrаzоvаnjа,  оdgоvаrајućim knjigаmа i tv еmisiјаmа, dо svеčаnih аkаdеmiја. Gоdišnjicа Vеlikе nаrоdnе skupštinе је prilikа dа оdаmо zаslužеnu pоčаst оnimа kојi su оmоgućili dа sе grаđаni Bаnаtа, Bаčkе i Bаrаnjе prisајеdinе Krаlјеvini Srbiјi i dа sе оstvаrе  vеkоvnе žеlје nаših prеdаka.

Med brojnim gostima bili su i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, te Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar II i Princeza Katarina.

 

Kliknite na fotografiju da biste je uvećali

 

Nacionalni praznik Bunjevaca

Dan Velike narodne skupštine

1

   Dan Velike narodne skupštine Bunjevački nacionalni savit obilužio je Svečanom akademijom, u petak 23. novembra. Prija 94 godine, 25.11.1918. godine, u Novom Sadu je održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostali Slovena, kad su se Bačka, Banat i Baranja pripojili Kraljevini Srbiji, kasnije Kraljevini SHS.

   O značaju 25. novembra na svečanosti je divanio Milan Stepanović, istoričar iz Sombora, koji je prisutne pobliže upozno s hronologijom dešavanja uoči Velike narodne skupštine, te o značaju Bunjevaca u okviru ti dešavanja. Na Velikoj narodnoj skupštini od 727 poslanika, drugi po brojnosti, posli Srba, bili su Bunjevci, nji 84, a med njima je najveće ovacije prisutni dobio velečasni Blaško Rajić.

   Med velikim brojom zvanica i gostivi, prisutnima su se obratili, najprije Branko Pokornić, pridsidnik BNS, a potom u ime lokalne samouprave Veljko Vojnić, zaminik pridsidnice Skupštine grada Subotica i Dušan Ignjatović, direktor Kacelarije za ljudska i manjinska prava.

U kulturno-umitničkom dilu programa učestvovali su profesori Sridnje muzičke škule i vokalno-instrumentalni sastav “Dux”.

Isprid Organizacionog odbora proslave Dana Velike narodne skupštine u Novom Sadu divanio je Zoran Vučević, koji je tom prilikom istako:

- U prilici sam da izrazim veliko zadovoljstvo povodom ovog praznika, bez straha da vi kažete da ste Bunjevci, a mi da kažemo da smo Srbi. Nikad niko ne može i ne sme da zaboravi vaš istorijski doprinos za nastanak države Srba, koja je u to vreme bila u dosta teškoj istorijskoj poziciji. Hrabri Bunjevci, onih 84, doprineli su da se izađe iz Austro-ugarske i da se stvori jedna nova država. Morate biti ponosni što ste konstitutivni narod, i što ste se očuvali, i morate da zahtevate i da se borite za sve vaše narodne interese, a mi kao većinski narod moramo to da podržimo i da budemo uvek sa vama. Nema tih reči kojima bi se bunjevačkom narodu mogli zahvaliti za sve ono što su uradili u to vreme i treba da se dobro zamislimo kakvi su to bili ljudi, Bunjevci, koji su onda mogli da se odluče na jedan takav velik istorijski događaj. To su bili pravi ljudi, veliki ljudi, koji se imali preciznu istorijsku viziju kako će i gde živeti.

 

Kliknite na fotografiju da biste je uvećali

 

BKC „Bajmok“

Bal za Svetu Katu

10

   Već po tradiciji, u okviru obilužavanja nacionalnog praznika Bunjevaca, Dana Velike narodne skupštine u Novom Sadu 1918. godine, Bunjevački kulturni centar „Bajmok“organizuje i Bal za Svetu Katu. Tako je ove godine, osmi put zaredom, u prostorijama KPD „Jedinstvo-Eđšeg“ u Bajmoku održan i prigodan kulturno umitnički program, di su nastupila dica iz BKC „Tavankut“, tamburaški ansambl „Boemi“ i vokalna solistkinja Tamara Babić.

Svoja sićanja o Svetoj Kati ispripovidala je glumica amaterka Kata Marganić, a sve Kate su za imendan dobile prigodan poklon od organizatora. Nuz cilovečernju zabavu i pivčiji paprikaš, i oni mlađi su imali priliku da osite duh kadgodašnji vrimena.

Kliknite na fotografiju da biste je uvećali