│ Izvor: BMC │ Srida, 07.08.2019. │

Nacionalni praznik bunjevačke zajednice u Srbiji

DUŽIJANCA - ZAFALA ZA KRUV OD NOVOG ŽITA

U skladu sa tradicijom, u četvrtak, 15. avgusta, bunjevačka zajednica obilužiće jedan od svoja četri nacionalna praznika „Dan Dužijance”. I sama činjenica da su običaji vezani za zafalu Bogu na novom žitu i kruvu uvršteni ko jedan od četri nacionalna praznika, dovoljno divani koliko je dužijanca, ko običaj i tradicija, važna za bunjevačku zajednicu u Srbiji.

Svečano obilužavanje nacionalnog praznika „Dana Dužijance” biće, kako je to kod Bunjevaca i običaj, na Veliku Gospojinu, a biće to najsvečaniji čin velikog projekta koji praktično traje od aprila, kada je blagoslovljeno mlado žito, do septembra.

– Najveća razlika u odnosu na dosadašnje proslave „Dana Dužijance” biće to da će celokupni program biti na otvorenom, odnosno na bini na gradskom trgu. Dobijali smo ranije molbe da to tako uradimo, jer postoji veliko interesovanje, pa smo odustali od uobičajene svečane akademije i pripremili prigodnu proslavu sa bogatim kulturno-umitničkim programom. Ideja je ostala ista, da proslavimo naš nacionalni praznik jedni sa drugima, ali i da budemo dobri domaćini svima koji nam dođu u goste – istakla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.

Čast da ove godine nominuje bandaša i bandašicu imo je Bunjevački kulturni centar „Tavankut”, a ta uloga pripašće Vladimiru Vukoviću i Dunji Mačković. Oni će biti pridstavljeni dan ranije, u sridu, 14. avgusta, na misi zafalnici u Franjevačkoj crkvi koja počinje u 18 sati, i na kojoj će biti blagoslovljen kruv od novog žita.

– Dužijanca je naš stari običaj, doneli smo ga na ove prostore i ljubomorno ga nigujemo više od tri vika, ali ga rado i dilimo sa svima onima sa kojima živimo na ovim prostorima. U toku je proces zaštite ovog običaja, kao dila nematerijalne kulturne baštine, uradili smo sve što je bilo do nas, nike druge institucije koje se time bave su cio proces prolongirale, ali se nadamo da će sve bit okončano ove jeseni.

Kata Kuntić, pridsidnica Odbora za kulturu u NSBNM, kazala je da je okupljanje učesnika svečane povorke od 19 sati, na Korzou, isprid Bunjevačke matice, te dodala:

– Povorka kreće od 19,20 sati, iđe centrom grada, a u 19,40 je pridviđeno polaganje vinaca na bistu Blašku Rajiću. Svečani program počinje u 20 sati, on pridviđa pridaju kruva domaćinu Dužijance, slide pozdravni govori, a posli tog je koncert pisama i igara. Učestvuju BKC „Tavankut”, BKC „Bajmok”, PG „Kolo” Tompa, GKUD „Sombor” , KPD „Jedinstvo-Egyseg”, OKUD „Mladost” Subotica, KUD „Aleksandrovo” Subotica i KUDŽ „Bratstvo” Subotica, a svi će se pridstaviti bunjevačkim igrama. U okviru programa nastupaju još Katarina Novaković, Tamburaški orkestar „Tajna”, Marija Bošnjak i Stipan Budimčević sa scenskim prikazom običaja. Sve ćemo zaključiti tradicionalnim „bandašicinim kolom”, čime će svečani program centralnog obilužavanja nacionalnog praznika biti zaključen.

U slučaju lošeg vrimena i kiše, program će biti održan u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici. Program obilužavanja „Dana Dužijance” realizuju Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine i Ustanova kulture „Centar za kulturu Bunjevaca”.

N. S.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

│ Izvor: BMC Sombor │ Srida, 07.08.2019. │

ODRŽANA JAVNA RASPRAVA O NACRTU ODLUKE
KRITERIJUMIMA ZA FINANSIRANJE RADA
NACIONALNI SAVITA NACIONALNI MANJINA

U ponediljak, 05. avgusta 2019. godine u zgradi Županije u Somboru, održana je javna prezentacija narta Odluke o kriterijumima za raspodilu sridstava iz budžeta Grada Sombora za finansiranje rada nacionalni savita nacionalni manjina, nakon završetka javne rasprave koja je trajala od 19.07.2019. do 05.08.2019. godine.

Prezentaciju je vodila načelnica odeljenja za Društvene dilatnosti Gradske uprave grada Sombora Nevena Rosić koja je istakla da je Sombor drugi grad u Vojvodini, posli Novog Sada, koji radi na donošenju vaki odluka. Pridstavljanju prezentacije prisustvali su i gradski većnik za oblast nacionalni manjina i saradnje sa virskim zajednicama Silard Janković i pomoćnik gradonačelnice za oblast međunarodne saradnje Ivan Šimunov koji su učestvovali u izradi nacrta Odluke.

„Grad Sombor preuzeo je kriterijume koji su propisani zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, da nacionalni saveti koji imaju prava da dobiju sredstva su oni koji imaju sedište na teritoriji grada Sombora, da je jezik u službenoj upotrebi na teritoriji grada Sombora, da nacionalne manjine čine najmanje 10% ukupnog stanovništva grada Sombora. Grad je uveo i kriterijum vršenja dela upravljačkih prava, mi imamo ustanove kulture i obrazovanja koje su pojedini nacionalni saveti, proglasili za ustanove od značaja i negovanje identiteta nacionalnih manjina a tu spadaju i pripadnici bunjevačke nacionalne manjine. Primenom ova četiri kriterijuma finansiraćemo rad četiri nacionalna saveta a to su mađarski, nemački, bunjevački i hrvatski” - istakla je načelnica za Društvene dilatnosti Gradske uprave grada Sombora Nevena Rosić.

Sekretarka Skupštine grada Sombora Vera Baljak kazala je da je jako dobro što kroz ovu Odluku gradonačelnica ne može da donosi rešenje o raspodili sridstava bez pridhodnog pribavljanja mišljenja Savita za međunacionalne odnose. Ovaj nacrt Odluke pridaje se na Gradsko veće koji utvrđuje pridlog a nakon tog iđe na Skupštinu. Čim Skupština grada usvoji ovu odluku, gradonačelnica se ovlašćuje da donese rešenje o raspodili sridstava na osnovu utvrđeni kriterijuma.

Na prezentaciju su došli pridstavnici nacionalni manjina sa teritorije grada Sombora ko i pridstavnici bunjevačke nacionale manjine Stanislava Lutkić i podpridsidnik NSBNM Mirko Bajić. Prisutni su pofalili nacrt Odluke o kriterijumima za raspodilu sridstava iz budžeta Grada Sombora za finansiranje rada nacionalni savita nacionalni manjina i nisu imali primedbi.

Mirko Bajić je pozdravio ovakav pristup i Odluku Grada Sombora i dao punu podršku u njegovoj realizaciji.

„U pridhodnoj verziji zakona o nacionalnim savitima nacionalni manjina, bunjevačka nacionalna zajednica iskusila je one loše odredbe, vrlo rigidne i čvrste a nepovoljne odredbe prema nacionalnim savitima nacionalni manjina, osim samo pojedini. Učestvovali smo u tome da se u izmenama zakona taj pristup promeni. Grad Sombor je išao korak dalje na temelju naravno tog zakona koji daje takvu mogućnost i uradio više od onog što sam zakon definiše ko obavezu i omogućio je da i one nacionalne zajednice, nacionalne manjine koje nemaju one striktne uslove koje definiše zakon, u ovim proširenim uslovima koje određuje grad svojim pravom u svom budžetu, i ovde koliko znam nemačka i bunjevačka nacionalna manjina dobiju tu priliku i pravo da ostvaruju sridstva. To je od ogromnog značaja za nacionalni savit, jer poznato je da Bunjevci žive skoro stopostotno u Subotici i Somboru. U Somboru je to od ogromnog značaja jer mislim da ćemo pre svega raditi na tome da ponovo vratimo ono što smo nekad imali u oblasti obrazovanja pa izgubili, da se Bunjevački jezik izučava u nekoj od osnovni škola i da kroz ovaj oblik pomognemo naša udruženja koji ima tri na teritoriji grada Sombora i da ta udruženja mogu ostvarivati one ciljeve koje nacionalni savit kao strateške ciljeve odredio u oblasti kulture i oblasti informisanja koje sad razvijamo. Mi smo da podsetim do prije godinu dana imali kancelariju Nacionalnog savita u Somboru, koju smo bili prinuđeni da zatvorimo jer prosto nije bilo mogućnosti da nacionalni savit to finansira a potriba postoji. Mi ćemo razmotriti na koji način ćemo sridstva od Grada Sombora upotrebiti, i cirugan sam da ćemo odabrati najbolji način da to bude u interesu svi pripadnika bunjevačke nacionalne manjine na teritoriji grada Sombora” - istako je podpridsidnik NSBNM Mirko Bajić.

S. L.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić positio je u ponediljak, 8. jula, Nacionalni savit bunjevačke nacionalne manjine, a tom prilikom održan je i sastanak na kojem su, u ime NSBNM, prisustvovali dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Savita, i Mirko Bajić, podpridsidnik.

– U poslednjih godinu dana intezivno se bavimo položajem pripadnika nacionalnih manjina, a to se očituje i preko sastanaka sa predstavnicima nacionalnih saveta koje, uz veliku pomoć nacionalnih saveta, organizujemo svaka četiri meseca – istakao je Pašalić, a potom se osvrnuo i na jednu od značajnih tema razgovora – pitanje Dekreta iz 1945. godine.

– Bilo nam je važno da sagledamo položaj bunjevačke nacionalne manjine s obzirom na sve istorijske okolnosti. Sagledaćemo problem iz svih aspekata, pre svega pravno-tehničkih, ali i istorijskih i ciljnih, u smislu posledica tog Dekreta i preduzeti sve potrebne radnje da se vidi suština koju je Dekret doneo po ovu nacionalnu manjinu.

Pitanje Dekreta odavno muči Bunjevce, a posebno boli i što je prošlo već toliko godina, a da se on i dalje ne ukida, odnosno da se i dalje neformalno koristi.

– Pokušali smo doć do tog da se Dekret proglasi ništavnim i da se okarakteriše aktom nasilne asimilacije političkim putom i došlo je do zastoja. Nećemo se pomirit, postoje i druge instance, institucije koje vode računa o svim građanima Srbije, a to su i Bunjevci. Zato se planiramo i zvanično obratit republičkom zaštitniku građana. Ta naredba je svojevrimeno proizvela nesagledive negativne poslidice po Bunjevce, a i dan danas ima efekte. To svakako nije prijatna politička tema, smeta svima, al najviše nama. Dolaze nam novi popisi, mi vodimo računa o našim Bunjevcima, a želimo samo status ko što imaje sve druge nacionalne manjine u Srbiji. Mislim da ne tražimo tušta - kazala je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica NSBNM.

N. S.