Društvo, kultura, umitnost

│ Izvor: BMC │Ponediljak, 04.03.2019. │

Formirana tandrčkova novinarska sekcija

20190301 142109

Početak marta počo je u duhu novinarstva, dica tri škule u kojima se pridaje bunjevački jezik sastala su se u privatnoj škuli „Gaudeamus“.

Urednik Tandrčka, Tihomir Kujundžić Matković za buduće male novinare održo je uvodno pridavanje. Dica su se upoznala s osnovama novinarstva, kako uzet izjavu, formirat pitanja, i sve drugo što će im pomoć u prvim novinarskim koracima.

20190301 141852

Na kraju programa koji je za nji pripravljen, dica su potpisala pristupnice i sotim je na simboličan način formirana novinarska sekcija đaka osnovaca. U tom ji je podržo i član omladinske sekcije dice novinara, Denis Vukmanov Šimokov.

20190301 141924

On njim se obratio u toku pridavanja, podilio s njima nike svoje utiske u novinarstvu. Al i pažnje vridne savite. Kako su naša dica vridna, priloga za Tandrčak već ne manjka, a u naridnim brojovima biće ji cigurno još više.

T.K.M.

20190301 142053

 
 

Izvor: BMC Sombor
01. mart 2019.

„Debo četvrtak” u Čonoplji

U organizaciji Bunjevaca iz Čonoplje, Bunjevačkog media centra Sombor, BKC „Lemeški Bunjevci“, BOC iz Subotice i pod pokroviteljstvom Saveza bačkih Bunjevaca, u četvrtak 28. februara, u prilipom ambijentu Etno parka „Stari Ribnjak“ u Čonoplji, obilužen je jedan od tradicionalni običaja kod Bunjevaca poznat ko „Debo četvrtak“.

IMG 20190228 173720

Goste iz Čonoplje, Lemeša, Sombora, Subotice i Mađarske prigodnim ričima pozdravila je Stanislava Lutkić i Antun Petrović, koji su štogod više kazali o tradiciji na ovaj pokladni običaj. Šaljivim stihovima pridstavila se pesnikinja Marija Feher iz Čonoplje. Lipe stihove o Debelom četvrtku pročitala je Ružica Parčetić.

Debo četvrtak il Debeli četvrtak kako se uobičajeno divanilo u Somboru i okolnim salašima, pridstavlja poslidnji pokladni četvrtak. Naši stari su divanili da tog dana triba ist devet puta kako bi se skupila snaga u tilu, jer dolazi dugačka korizma, a po starovinskom virovanju mršavo čeljade je bolesno, i kako bi se čeljad još jedared dobro naila, da se poide sva pokladna mrsna rana, koju ne mož dugo čuvat, a korizma je dugačka i nemrsna.

IMG 20190228 171434

Mirko Bajić, pridsidnik Saveza bačkih Bunjevaca istako je: „Obnova običaja i čuvanje tradicije je naš zadatak al i naša želja. U toj želji mi smo se večeras i okupili ovde u Čonoplji, ne prvi put al cigurno ne i poslednji. Družićemo se još tušta puta u ovakim prilikama kad se obnavljaju i čuvaju davni običaji kod Bunjevaca.”

IMG 20190228 171358

Organizatori na čelu s familijom Jozić iz Čonoplje su se potrudili da kako nalaže tradicija priprave tušta fanaka i gibanice. Nuz pismu, divan, poslastice, bunjevačka zajednica oživila je sićanje na davna vrimena koja će virujemo nastaviti da čuvaju naši mladi.

S. L.


„Debo četvrtak” u Čonoplji - izveštaj

 

„Debo četrvtak” u Čonoplji - emisija

Video prilozi: BMC


Galerija fotografija

 
 
Izvor: BMC
Petak, 22.02.2019.

Naučna tribina „Dan maternjeg jezika”

U organizaciji Bunjevačkog edukativnog centra Ambrozije Šarčević” i Ustanove kulture „Centar za kulturu Bunjevaca” u četvrtak, 21. februara, u prostorijama Bunjevačke matice održana je naučna tribina „Dan maternjeg jezika”. Bila je to prilika i da se u bunjevačkoj zajednici priključe obilužavanju Međunarodnog dana maternjeg jezika, al i da se prodiskutuje u aktuelnoj temi bunjevačkog jezika.

IMG 0186

Prisutni su prvo mogli pogledat intervju s prof. dr Rankom Bugarskim, poznatim lingvistom, koji je divanio na temu „Trenutno stanje u lingvistici i očuvanje maternjeg jezika”. Nevenka Bašić Palković je divanila na temu „Maternji jezik u vrime priporoditelja i posli 1918. godine”, a Sandra Iršević je pridstavila svoje istraživanje na temu „Identitet i bunjevački jezik kod dice u Subotici”. Tribinu je zaključila dr Suzana Kujundžić Ostojić, nuz temu „Kratka istorija bunjevačkog jezika”.

IMG 0198

Na ovom svitu postoji ogromna šarolikost kad je u pitanju jezik, to je jedan velik i bitan dio identiteta svake osobe koja ga divani. Mislim da u našoj sridini o jeziku triba tušta divanit. Mi još uvik imamo društvenu stigmatizaciju kad divanimo naš maternji jezik javno. Doživljavamo ga ko štogod izuzetno lično, privatno, zato što se on, učio, prinosio i koristio zdravo dugačak period samo u porodicama. Samim tim što smo ga uveli u škule prija jedanajst godina i da se trudimo, stvara se mogućnost da rastu nove generacije u drugačijim okolnostima – kazala je, izmed ostalog, dr Kujundžić Ostojić.

N. S.



Video prilog: BMC

 

Galerija fotografija

 
 
Još članaka...