Ljudi vole da kažu „kada imaš zdravlje, imaš sve“... I ova rečenica koja nam na žalost ne „upadne u glavu“ dok ne dođe do neki ozbiljniji zdravstveni problema, u sebi krije mnogo istine.

Na svom primeru ovu rečenicu je iskusio petnaestogodišnji Daniel Budai, učenik Osnovne škule „Jovan Mikić“. Iako veoma mlad, život ovog hrabrog dečaka priridio mu je mnogo nepravdi, koju mi, njegovi sugrađani možemo ispravit. Danijel pati od srčani oboljenja koji su mu napravili problem i sa plućima. Oboljenje koje je zafatilo jedan mlad organizam ne da Danielu da iđe u škulu, igra se sa drugarima, trenira neki sport, uživa u svemu onome u čemu uživaju njegovi vršnjaci. Kažu nevolja ne iđe sama...

Tako je na žalost i ovoga puta umešala prste u život Daniela kojeg je otac napustio, a njegovu majku Moniku primorao da se za život sina bori sama. Trošna kuća, dom porodice Budai već na prvi utisak odaje teške uslove u kome odrasta ovaj dečak, kome je zdravlje ionako ugroženo. Dok majka koja je zaposlena kao spremačica u MUP-u radi, Daniel prijepodne provodi sam održavajući kuću toplom. Na žalost vlaga stare kuće izbija. Naše malo, nekome može mnogo da znači. I da, to je zaista tako... Ne treba se mnogo odreći kako bi se nekom život poboljšao, možda čak i prominio iz korena. Malom Danielu je svaka pomoć dobrodošla, od rane, kućne hemije, ogriva, i svega onog što je potribno da mu se olakša svakodnevna borba za život.

I sada, na kraju se vidi smisao one rečenice sa početka članka, u kojoj se kaže da mi sugrađani možemo pomoći u ispravci ove nepravde. Ukoliko ste u mogućnosti pomozite dvočlanoj porodici Budai.

Pomozimo malom Danielu da živi život punim plućima i punog srca, onako kako svako dite na ovom svitu zaslužuje.

U nastavku poslušajte intervju snimljen u domu Budai sa Danielom, majkom Monikom, direktoricom škule koju Daniel pohađa, pridstavnikom roditelja koji su pokrenili akciju prikupljanja pomoći i njegovim škulskim drugovima.

K.S.