│ Izvor: BMC │ Petak, 16.08.2019. │

OBILUŽEN NACIONALNI PRAZNIK BUNJEVACA
„DAN DUŽIJANCE”

Svečanim činom pridaje kruva od novog žita proslavljen je nacionalni praznik Bunjevaca – „Dan Dužijance“. Bio je to najvažniji dio centralne proslave „Dana Dužijance“, a nacionalni praznik se proteže od Svetog Marka, kada se žito blagoslovi, do Velike Gospojine kada se zafaljuje na plodovima.

– Pridajem vam ovaj kruv od novog žita sa naši plodni njiva da Dužijancu još dugo slavimo – kazala je Dunja Mačković, bandašica, pridajući kruv od novog žita pridsidnici Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine dr Suzani Kujndžić Ostojić, dok joj je Vladimir Vuković, bandaš, pridao vinac od novog žita.

– Dok sam primala ovaj kruv, mislila sam se koliko je dosad kruva ispečeno, koliko je žita požnjeveno, da bi nas, Bunjevaca, i svi drugi sugrađana bilo u ovolikom broju. Koliko je samo truda, znoja i volje uloženo da se ova nepregledna ravnica otme od ono što su naši preci zatekli kada su stigli dovde. Iz sveg tog je iznikla Dužijanca – istakla je pridsidnica NSBNM, te je dodala da je u prithodnom periodu bunjevački dobio priznat status kao jezik, te je nastavila:

– Učinićemno sve da bunjevački bude službeni jezik u Subotici i u svim mestima u kojima je utkana naša istorija. Uostalom, prvi statut Subotice pisan je na bunjevačkom, a sad bi ga mogli vratit di mu je misto.

U ime lokalne samouprave nacionalni praznik Bunjevcima je čestitala Zagorka Panić, pomoćnica gradonačelnika i gradska menadžerka.

– Okupili smo se u srcu Subotice, na mestu gde je utkana sva naša istorija i na kome se prepliću sadašnjost i budućnost. Ovo je tradicionalna svetkovina ponosa i dostojanstva, zahvale na novom žitu i hlebu. Slavimo i najviše ljudske vrednosti, marljivost, mukotrpan rad, upornost, a uvažavanje posebnosti je temelj budućnosti i napretka. Lokalna samouprava je uvek tu da bude siguran partner, podrška, ne samo za čuvanje Dužijance, nego za sve ono što baštini tradiciju i kulturu, a Subotica je poznata po negovanju različitosti koje nas zbližavaju.

U svom izlaganju prof. Miroslav Ilić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednica podvukao je ideju o borbi Bunjevaca za očuvanje samobitnosti.

– Ova borba je prolazila, a prolazi i dalje, kroz velike izazove i iskušenja. Jedini koji razumeju težinu tih izazova i koji imaju empatiju prema Bunjevcima jesu Srbi, jer Srbe i Bunjevce veže bolno iskustvu koje se tiče pokušaja nasilnih asimilacija. Jedan od takvih činova desio se u maju 1945. godine, kada je Glavni narodno-oslobodilački odbor u formi naredbe poništio bunjevačku i šokačku samobitnost.

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević uz čestitke je uputio i riči zafale.

– Hvala vam što smo zajedno i što promovišemo nešto što nije samo tradicija, nego i moderna Srbija. Čuvamo sećanje na naše pretke, promovišemo skromnost, posvećenost i vrednoću, sve što nam treba za budućnost. Vrednosti koje stvaramo jesu da ostanemo vredni, radni i skromni, a drugo da uspostavimo dijalog unutar sebe, da dida i dite budu zajedno, da promišljaju zajedno o vrednostima koje su bliske i mladima i starima, da nađemo u sebi mir, kao i mir u odnosima sa drugima u našoj lepoj Subotici, Vojvodini i Srbiji.

Okupljene je pozdravio i dr Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu uprave i lokalne samouprave.

– Hvala na pozivu na katoličku Veliku Gospojinu, a mi vas pozivama na pravoslavnu u Zrenjaninu. Upravo to govori kako mi i na koji način vidimo ovaj grad, Bačku, Vojvodinu i Srbiju. Vidimo ovo kao nešto gde zajednički radimo, stvaramo, a kada treba da slavimo, ali i da se čuvamo da bismo mogli da trajemo – dodao je Bošnjak.

Nakon pozdravni govora uslidio je kulturno-umitnički program u kom su učestvovali BKC „Tavankut“, PG „Kolo“ Tompa, GKUD „Sombor“, KPD „Jedinstvo - Egység“, OKUD „Mladost“, KUD „Aleksandrovo“ i KUDŽ „Bratstvo“, sa bunjevačkim folklorom, dok se Katarina Novaković pridstavila sa groktalicom. Cila proslava zaključena je tradicionalnim bandašicinim kolom koje je otvorilo vrata za sve one koji poštuju bunjevačke običaje.

N. S.

Video prilozi: BMC

Galerija fotografija 1

Galerija fotografija 2

Galerija fotografija 3

Bandašicino kolo