UG "Bunjevački kulturni centar - Novi Sad"

Otvorena izložba u Novom Sadu

Utorak, 23.08.2016. 11:15

U ponediljak, 22. avgusta u Kulturnom centru grada Novog Sada je otvorena etno izložba u okviru "Dana bunjevačke kulture" koji se održavaju po treći put, kazala je pridsidnica Bunjevačkog kulturnog centra iz Novog Sada, Svetlana Babić. Cilj održavanja ove manifestacije je promovisanje bunjevačke kulture u glavnom administrativnom centru Vojvodine, da Bunjevci svoju kulturu pridstave i drugim narodima.

IMG 20160822 175703

Dani bunjevačke kulture se ove godine obilužavaju sa dvi etno postavke koje su posvićene obilužavanju jednog od bunjevački praznika „Dan Dužijance“ pod nazivom „Kruna simbol Dužijance“ i „Vridne ruke – od žita do kruva“. Izložba je otvorena do 25. avgusta.

Svečani program obilužavanja Dana kulture u Novom Sadu pridviđen je za sridu 24. avgusta sa početkom u 19 sati. U kulturno-umitničkom programu će učestvovati pivačka grupa KUD „Bunjevka“ i dramska grupa KUD „Bunjevka“ sa fragmentom iz pridstave „Zemlja naši pradidova“.

T.B.

 

FOTO ALBUM

Foto: BIC

 

 

BNS

Bunjevci obilužili nacionalni praznik – „Dan Dužijance”

Utorak, 16.08.2016. 11:15

Bunjevci, ko nacionalna manjina u Srbiji, imaje pravo na obilužavanje četri nacionalna praznika, a jedan od najsvečaniji, „Dan Dužijance” obilužen je u ponediljak, 15. avgusta.

Svečana povorka u kojoj su bili Bunjevci, obučeni u narodnu nošnju, prošla je Korzoom, od Bunjevačke matice do centralnog gradskog trga di su učesnici, pod tornjom Gradske kuće, odigrali bunjevačka kola, a potom je defile nastavljen do spomen-biste Blašku Rajiću, prid kojom je dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji, položila cviće.

d081

Obilužavanje nacionalnog praznika nastavljeno je u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, di je održana i svečana akademija. Nakon intoniranja nacionalne himne „Bože pravde”, al i svečane pisme Bunjevaca „Podvikuje bunjevačka vila” ovogodišnji bandaš i bandašica Tomislav Orčić i Estera Ušumović pridali su dr Suzani Kujundžić Ostojić kruv od novog žita i žitni vinac, simbole uspišno okončane žetve.

Bila je to prilika da se na jednom mistu čuje koja rič više o Dužijanci, o njenom značaju za Bunjevce, al i prilika da se visoki zvaničnici obrate prisutnima, te da Bunjevcima prinesu poruke koje će im sigurno pomoć u borbi na očuvanje sopstvenog identiteta koja i dalje traje.

Tako je Nedeljko Tenjović, izaslanik pridsidnika Republike Srbije Tomislava Nikolića sa govornice u Gradskoj kući poručio okupljenima.

Čast mi je da vam prenesem čestitke i pozdrave predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, sa željom da vaša zajednica, kao i do sada, ubuduće rade i živi na mnogaja ljeta, i da da pun doprinos na razvoju Republike Srbije, bunjevačkog nacionalnog bića, na dobrobit svih vas i vaših porodica – poručio je Tenjović.

Prisutne je pozdravio i mr Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice. On je tom prilikom podsitio na istorijske činjenice vezane za Dužijancu, a izmed ostalog je i kazo:

Kada se govori o običajima kod Bunjevaca nikako se ne može izostaviti Dužijanca, velika svetkovina na kraju žetve. Bunjevci već 330 godina žive na ovim prostorima i njihovo je pravo da neguju i čuvaju svoju posebnost. Bunjevci su primer da jedan narod, prolazeći kroz teška istorijska iskušenja, suočavajući se sa brojnim osporavanjima koja su, bez ikakve sumnje, ostavljala i ožiljke, može da, ako ostane jedinstven, sačuva kulturu, običaje i autohtonost.

Poštujem svaku nacionalnu zajednicu koja drži do svoje tradicije i identitena, među njima i Bunjevce koji su uspeli da se očuvaju u baš ne jednostavnim istorijskim i društvenim uslovima – istako je Laban i poručio da će se ko gradonačlenik Subotice jednako borit za prava Bunjevaca, ko i svi drugi naroda koji žive u našoj varoši.

Pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama prof. dr Miroslav Štatkić takođe je divanio o značaju Dužijance, al i o specifičnom putu Bunjevaca u borbi za očuvanje autohtonosti.

Nije ovde samo reč o prazniku posvećenom uzvišenim vrednostima marljivosti, istrajnosti i radu, zahvalnosti za plodove poštenog rada koju Bunjevci neguju vekovima, razlog zašto smo ovde je i to što bački Bunjevci bogatom tradicijom u spektru vojvođanske multikulturalnosti daju posebnu raskošnu nijansu. Razlog je i duboko poštovanje prema vašoj istrajnoj i teškoj borbi za samobitnost i nacionalni kulturni identite koja traje svih 330 godina koliko je prošlo od dolaska Bunjevaca na sever Bačke. Ni jedna manjinska zajednica u Vojvodini u borbi za očuvanje nacionalnog bića nije bila izložena pritiscima kao što je bila bunjevačka. U proteklih 330 godina je bezbroj primera za te pritiske, a najdrastičniji je svakako Dekret Glavnog narodno-oslobodilačkog odbora iz 1945. godine kada su Bunjevci, zajedni sa Šokcima, ukinuti. Vreme menja sve, i zasluge i dodeljena mesta i presude, zapisao je najveći pisac sa ovih prostora Miloš Crnjanski, a tako je bilo i sa presudom koja je htela da brutalno ukine jedan ceo narod. Konačno, 46 godina kasnije, 1991. godine, ponvo se na listama za popis našla rubrika „Bunjevac”. Pola veka je međutim ostavilo brojne posledice, tu rubriku je popunila tek oko jedna četvrtina snažnog bunjevačkog korpusa iz Bačke. Iako je Dekret obesnažen, on formalno još nije ukinut, a verujem da je došlo vreme da se i to konačno dogodi – kazao je Štatkić i još jednom poručio:

Uprkos svemu što su proživeli i preživeli, Bunjevci su tu, samosvesni, uspravni i svoji i takvi treba da ostanu.

Prisutnima se obratila i dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.

Dužijanca, naš nacionalni praznik, naš starovinski običaj sa salaša pritvoren u crkvenu svetkovinu prija sto godina, u genima je zapisan svakom Bunjevcu. On budi radost što opet ima kruva, ponos što je urađen još jedan ris, al puno lakši nego što je on kadgod bio. Kruv od novog žita simbol je još jedne rodne godine, našeg postojanja na ovim prostorima, kome se ove jeseni navršava 330 godina. Koliko je samo vikova, decenija i godina iza nas, teškog rada na pritvaranju nepristupačne močvare u plodne njive, koliko dobijeni bitaka i ratova za slobodu ovi prostora. Koliko proliveni suza za onima koji se iz ratova nisu vratili, koliko proliveni kapi znoja za one koji su ostali i nove koji su se rađali, da bi bilo makar kruva na astalu. Jedan neprigledan niz borbe, opstajanja, upornosti, pa i onda kad se drugima činilo da za tim više nema smisla, ko što je bilo 1945. godine. Kad virujete u ono što jeste, kad drugog izbora nemate i ne želite imat, onda postoji samo jedan put, naprid i uspravno koliko god to bilo teško. Danas kad se na sva zvona divani o Evropi, smatram da smo mi Bunjevci braniči ti granica tokom Vojne krajine u XVII i XVIII viku, naša kultura, običaji, nošnja odišu baroknom raskoši sa evropski prostora, a opet iskrenošću običnog čovika, salašara, koji je na svojim plećima očuvo bunjevštinu.

Potom je pridsidnica NSBNM počasnim gostima, pridala darove. Tako je Nedeljko Tenjović primio krunu od slame, umitnički rad Stipana Budimčevića, da je uruči prisdiniku Nikoliću, Bogdan Laban je darivan kruvom od novog žita, a Miroslav Štatkić žitnim vincom.

Proslava nacionalnog praznika Bunjevaca „Dana Dužijance” nastavljena je „Bandašicinim kolom” u restoranu „Spartak”.

N. S.

VIDEO PRILOG BUNJEVAČKOG MEDIA CENTRA

 

FOTO ALBUM 1

 

FOTO ALBUM 2

Foto: BIC (Nikola Stantić)

 

 

Bocko

Ekskurzija za male novinare

Utorak, 16.08.2016. 10:45

Mali novinari koji vridno rade u redakciji lista za mlade „Bocko” završili su raspust, naravno ne litnji škulski, nego onaj koji je pridviđen za članove „Bockove” redakcije. U toku su pripreme za novi broj lista „Bocko”, a da bi on dospio na vrime prid sve čitaoce, mali novinari već vridno rade na tekstovima i drugim prilozima.

b27

Da im taj rad bude lakši, a da povratak u stvaralački „pogon” prođe brezbolnije, u Bunjevačkom media centru, koji je i izdavač lista „Bocko” potrudili su se da sve zajedno okupe na jednodnevnoj ekskurziji na „Rokinom” salašu.

Uživanje u autentičnom okruženju, a opet i ekološkom na obali Ludoškog jezera pomoglo je malim novinarima da opet probude stvaralački zanos koji je moždar bio malko uspavan tokom vrili litnji dana. Olovke su zarezane, papiri pripravljeni, a sad samo ostaje da se ideje pritoče u lipe tekstove.

N. S.

 

FOTO ALBUM

Foto: BIC (Nikola Stantić)