Visti

BNS

Podiljeni paketići u škulama

Ponediljak, 05.12.2016. 12:55

   I ove godine za Mikulaša, svi učenici izbornog predmeta Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture od Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine dobili su prigodan paketić.

Pored nezaobilaznog slatkog dila, tu je i nova bojanka – „Stari predmeti“, u izdanju Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, od autorke Mirjane Savanov.

Bojanka će đacima omogućit lakše i brže učenje bunjevački riči, kroz igru i bojadisanje.

20161202 125935

20161202 130009

Dica u OŠ "Matko Vuković"

 

20161201 125455

Dica u OŠ "Sveti Sava" viši razredi

 

 

Bunjevci obilužili nacionalni praznik – Dan
Velike narodne skupštine

Nedilja, 27.11.2016. 21:25

   Dan Velike narodne skupštine, jedan od četri nacionalna praznika bunjevačke zajednice u Srbiji, obilužen je svečanom akademijom u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, nuz prisustvo visoki pridstavnika Republike Srbije, AP Vojvodine, Grada Subotice, odnosno domaćina, Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji.

s33

Divaneć prid prisutnima, Bogdan Laban, gradonačelnik Subotice, je čestito praznik Bunjevcima, podsitio se istorijski činjenica koje opisivaje 25. novembra 1918. godine, te je dodo:

s31Obeležavanje nacionalnog praznika Bunjevaca je prilika da se na trenutak osvrnemo na događaje iz burne jeseni 1918. godine i na vreme kada su rodoljubive težnje jugoslovenskih naroda koji žive pod ovim našom podnebljem počele da se ostvaruju – istako je Laban i osvrnio se na Bunjevce:

Bunjevci žive već 330 godina na ovim prostorima, i oni su primer da jedan narod, prolazeći kroz teška iskušenja i suočavajući se sa teškim problemima može da sačuva sebe, svoje običaje i kulturu, ako je jedinstven i ako čuva i neguje svest o svom postojanju. Svoj nacionalni identitet Bunjevci su uspeli da sačuvaju u ne baš jednostavnim istorijskim i društvenim oklonostima. U uverenju da će se ubrzati rad na standardizaciji bunjevačkog jezika, kao i da sledi postupak formalnog ukidanja odluke koja Bunjevcima, zajedno sa Šokcima, zabranjuje nacionalno opredeljenje, čestitam vam nacionalni praznik, te da vaša zajednica uvažena i poštovana još jako dugo živi na ovim prostorima.

Pridsidnik Vlade AP Vojvodine Igor Mirović se zafalio Bunjevcima na razumivanju, jel su obilužavanje nacionalnog praznika pomirili za 26. novembar, da bi svi zajedno, 25. novembra u Novom Sadu mogli proslavit Dan Velike narodne skupštine, dan kada je Vojvodina donela odluku o prisajedinjenju Srbiji.

s32U istoriji današnje Vojvodine nema značajnijeg događaja od Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i svih drugih koji su Banat, Bačku, dan ranije i Srem, prisajedinili Kraljevini Srbiji. Tog velikog dana istorija ovih prostora dobila je novi tok, bila je to istorijski dalekosežna odluka zahvaljujući kojoj smo svi danas ovde, ujedinjeni onako kako su to pre tačno 98 godina zamislili naši preci. Dva ponosna naroda, Srbi i Bunjevci, dve grandiozne ličnosti Jaša Tomić i Blaško Rajić, dva grada Subotica i Novi Sad, odlučujuće su obeležili tu veliku istorijsku prekretnicu. Slobodarski duh Srba i Bunjevaca odigrao je ključnu ulogu u poslednjoj godini Prvog svetskog rata – kazo je Mirović i naglasio:

Bunjevci 25. novembar slave kao jedan od četiri nacionalna praznika, a to svedoči o vizionarstvu Blaška Rajića i vašoj nepokolebivoj doslednosti i uzvišenoj odanosti zavetu velikih predaka.

O dobroj saradnji Subotice i Novog Sada svidočio je i Zdravko Jelušić, pridsidnik Skupštine Grada Novog Sada. Subotičanima i Bunjevcima prino je pozdrave gradonačelnika Vučevića, svi Novosađana i istako:

s35Siguran sam da ovaj dan, jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca, zaslužuje, kao što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić najavio, da bude i državni praznik u ceoj Srbiji. Dan Velike narodne skupštine sigurno jeste dan u kome je doneta jedna od najvažnijih odluka u istoriji srpskog naroda. Moramo i danas, skoro 100 godina kasnije, da se divimo vizionarstvu, odlučnosti, ali i jedinstvu delegata Velike narodne skupštine. I sa ove distance moramo da naglasimo koliko je to bilo vizionarski i kako je to ostavilo posledice na nas koji živimo danas u Vojvodini i Srbiji.

 

Izaslanica pridsidnika Republike Srbije Stanislava Pak Stanković divanila je naporima aktuelne vlasti da niguje bogatstvo različitosti, a u svom obraćanju je naglasila:

s36Ponosni smo na ono što su naši preci učinili, Srbi i Bunjevci zajedno. Ono što su oni učinili omogućilo je nama da živimo u miru i slobodi, da budemo ponosni. Uverena sam da smo dostojni naših predaka i da ćemo sa teškim radom i naporom uspeti da iznesemo sve ono što su nam ostavili u nasleđe.

U obraćanju Bunjevcima izaslanica pridsidnika Nikolića je podvukla:

Dragi moji Bunjevci, budite posebni, razvijajte svoju kulturu, jezik, sve ono što vas čini jedinstvenim. Mi mi ćemo vas podržat. Ne moram da podvlačim koliko vas predsednik voli i podržava. Čestitam vam vaš veliki praznik, ponosna što ste sa nama toliko godina, što delite sudbinu Srbije, delite i dobro i loše. Lojalni ste građani Srbije, niste nas nikad izneverili, i sigurna sam da će tako biti i narednih 330 godina.

Pridsidnica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujundžić Ostojić u svom referatu je istakla da je 25. novembar 1918. godine „Datum koji je svitlio i kad se činilo da za Bunjevce nema ni zraka Sunca“. Ona je istakla da su Bunjevci, od jeseni 1686. godine kad su stigli na ove prostore, tražili slobodu, mir, da su do tog teško dolazili, te da su oni koji su bili učesnici Velike narodne skupštine dočekali da im prid kraj Drugog svitskog rada priopravljaje lične karte, jel po naredbi, više nema Bunjevaca.

s38Ne postoje ni vikovi, koje su ostavili iza sebe, ne postoji ni jezik ni kultura, ni kosti rasute po bojištima, sve više ne postoji. I tako dugo, da smo se i mi pokadkad pitali jesmol kadgod i postojali. Jesmo, kaže naziv Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostali Slovena. Jesmo, bili smo tamo, divanili našom milom ikavicom, letile su riči ko oslobođene tice, ostavili smo trag, dali sebe, jedino što smo i imali. I ko što uvik biva, s upornima i pravednima, pomako se i naš točak sriće, stali smo rame nuz rame ostali nacionalni manjina i borimo se za svoja prava, da ji dostignemo i nadoknadimo propušteno.

Potiskivani i ismijavani, zabranjivani, al nikad slomljeni – čekamo još uvik, sad već 75 godina, da kogod glasno kaže – to vam niko nije smio uradit, ime vam niko nije smio dirat.

Mi Bunjevci, nemamo poput drugi naroda, ni sliku, ni spomenik, ni trg, koji bi i nas i druge podsićo na velike o kojima večeras divanimo. Naš spomenik je u našim srcima, i na usnama svakog diteta koje danas u škulama uči bunjevački, u članovima nacionalnog savita, elektorima koji su pomogli da se on izabere, u našim udruženjima, institucijama, u našim majkama i didama, u našim mladima, u našim ljudima. Koji svima, i pored brojni pripreka, danas ponosno kažu, mi smo Bunjevci!

Svečanosti su prisustvovali i Gojko Radić, savitnik premijera Srbije, Mihalj Njilaš, podpridsidnik Pokrajinske Vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine, Nebojša Kuzmanović i Đorđe Vukmirović, pomoćnici pokrajinskog sekretara za kulturu...

U kulturno-umitničkom dilu programa učestvovali su Tamara Babić, Stela Bukvić i folklorci KUD „Aleksandrovo“.

N.S.

 

VIDEO PRILOG BMC

 

FOTO ALBUM

Foto: BIC (Nikola Stantić)

 

Dan Velike narodne skupštine obilužen u Novom Sadu

Subota, 26.11.2016. 11:45

   Svečanom akademijom u Novom Sadu je u petak, 25. novembra, obilužen Dan Velike narodne skupštine, odnosno Dan prisajedinjenja Bačke, Banata i Baranje Srbiji, a bila je to prilika i da se svi prisutni još jedared podsite uloge Bunjevaca u slavnim danima s kraja 1918. godine.

n01

Koliko AP Vojvodina i Republika Srbija poštivaje ovaj datum, koji se nalazi i med četri nacionalna praznika Bunjevaca, divani velik broj visoki republički i pokrajinski zvaničnika, a med njima i pridsidnik Republike Srbije Tomislav Nikolić.

Govoreći o značaju obilužavanja ovog datuma pridsidnik Republike Srbije je, izmed ostalog, istako:

n08- Različite kulture su naše bogatstvo, naša prednost, a zajedništvo vrlina koje su svesni svi koji bi hteli da nas dele. Zaludan je to posao, unapred osuđen na neuspeh, jer se na ovim prostorima vekovima živi u zajedništvu i slozi, jer je svakodnevni život u svojoj snazi prevazišao i nadgradio i same zakone koji su, usput budi rečeno, sa najvišim zagarantovanim pravima manjina u odnosu na evropske standarde. Ti zakoni samo nastavljaju tradiciju Sretenjskog ustava Srbije i odluka Velike narodne skupštine u Novom Sadu. Oslonjeni na takvu baštinu i ne mogu biti drugačiji, a mogu da budu primer za vasceli svet – kazo je Nikolić.

Nikolić je naglasio važnost datuma 25. novembra, opisujuć ga kao identitetski određujuć datum, baš ko što su 15. februar, 11. novembar, 9. maj, te je dodo da će uputit pridlog Vladi Republike Srbije da i 25. novembar bude državni praznik.

Nikolić je naglasio da Republika Srbija i danas brani tekovine Velike narodne skupštine, njene odluke i ideje, a nije zaboravio ni da istakne značaj Bunjevaca. Tako je u svom govoru podvukao i citat iz „Bunjevački novina“ iz 1918. godine, odnosno riči Blaška Rajića „Ko nas dili – taj je neprijatelj naš“.

O značaju 25. novembra divanio je i pridsdinik Pokrajinske vlade Igor Mirović koji je o značajnom datumu istako:

n07- On je kruna vekovne nepokolebljive borbe i žrtvovanje naših slavnih predaka i mi, obeležavajući ga, moramo sami sebi da postavimo pitanja koja bi nam i oni postavili. Jesmo li spremni da, kao i oni, ciljevima svoje zemlje i svog naroda podredimo sve lične ciljeve? Jesmo li spremni da s istom posvećenošću i gotovošću na odricanje radimo da svima onima koji dolaze posle nas bude bolje? Jesmo li, najzad, dovoljno hrabri i odlučni da, baš kao ni oni, nikad ne ustuknemo pred iskušenjima i žrtvama koje svaka borba neizbežno traži? Verujem da jesmo, ali to moramo da dokazujemo svakog dana, radeći predano za svoj narod i svoju zemlju. Samo tako ćemo ispuniti zavet slavnih predaka i pokazati da smo ih dostojni.

Prisutnima u Narodnom pozorištu se obratio i Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada koji je, takođe, potvrdio da je 25. novembar 1918. godine bio priduslov stvaranja države u kojoj i danas živimo.

n03- Na današnji dan, 1918. godine, doneta je jedna od najznačajnijih istorijskih odluka za srpski narod, upravo ovde u Novom Sadu. Talas promena već tada se osećao, jer su pravo glasa prvi put imale i žene, a i one su bile među 757 poslanika Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i drugih Slovena Banata, Bačke i Baranje, koji su jednoglasno odlučili da se neizostavno prisajedinjuju Kraljevini Srbiji. Ta odluka bila je preduslov za nacionalni opstanak u jedinstvenoj srpskoj državi. Siguran sam da je Velika narodna skupština te davne godine donela dobro svima u Vojvodini, uprkos našim razlikama koje toliko negujemo i čuvamo, a koje nas i čine ovako posebnim. I danas smo okupljeni oko plemenitih ciljeva – da čuvamo ovu državu, da čuvamo naš narod, da negujući istoriju i istinu stvaramo uslove da naša deca sutra imaju kvalitetniji život u jednoj normalnoj, pristojnoj i uređenoj Srbiji, u Srbiji koja svima pruža jednake šanse.

Med zvanicama povodom obilužavanja važnog datuma bili su i pridstavnici Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica NSBNM, i Mirko Bajić, pridsdinik Izvršnog odbora NSBNM, ko i Svetlana Babić, pridsidnica UG „Bunjevački kulturni centar – Novi Sad“.

Svečani ton obilužavanju važnog datuma prikazan je i kroz kultuno-umitnički program. Priliku da pridstave dio velikog bunjevačkog kulturnog nasliđa dobili su folklorci KUD „Aleksandrovo“ koji su izveli splet bunjevački igara, za šta su nagrađeni velikim aplauzom prisutni, a u programu su učestvovali i mišoviti hor „Sveti Roman Slatkopojac“ iz Petrovaradina, Tamburaški orkestar RTV Vojvodine, glumci Željka Jelić, Jugoslav Krajnov iz Novog Sada i glumac Miloš Stanković iz Subotice.

N.S.

 

Polaganje vinaca

U petak, 25. novembra, položeni su i vinci na spomen-ploču na zgradi kadgodašnjeg hotela „Grand“ di je na taj datum, 1918. godine, i održana Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i drugi slovena.

Na spomen ploču vince su položili i pridstavnici Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, UG „Bunjevački kulturni centar Novi Sad“ i UG "Bunjevci".

 

FOTO ALBUM

Foto: BIC (Nikola Stantić)

 

 
Još članaka...